RTS [arhiva 2011. - 2017.]
#1
Zvanični sajt: rts.rs
Tema na starom forumu: RTS (KF arhiva)

Povezene teme:
RTS 3 (bivši RTS Digital)
RTS HD
Finansiranje javnih servisa: TV pretplata ili budžet?

[Image: DoMHe0u.png]
#2
Ideja za novi smajli: Smajli koji povraca na Radosu Bajica.RTS bljuc
[Image: r6bNx6e.gif]
#3
Quote:VREME | BR 1042 | 23. DECEMBAR 2010.

[Image: 968722_covektv.jpg]

Digitalizacija arhiva Televizije Beograd

Istorija zemlje i televizije u 24 godine

Za bogatstvo arhiva Televizije Beograd u velikoj meri zaslužna je pozicija nekadašnje Jugoslavije u svetu, a članstvo u Pokretu nesvrstanih otvaralo je i vrata na koja novinari iz drugih zemalja nisu mogla da uđu. Zahvaljujući tome, arhiv sada poseduje neke izuzetno retke i dragocene snimke

Prvi sačuvani snimak koji je napravila Televizija Beograd i nalazi se u njenom arhivu je kratka reportaža sa Sajma tehnike koji je održan avgusta 1958. godine. Na snimku napravljenom za Dnevnik zabeležena je i poseta Tita ovoj manifestaciji.

Programski arhiv RTS-a, zapravo, ima i mnogo starije snimke, napravljene pre ili neposredno nakon Drugog svetskog rata, ali to nisu autentični snimci Televizije Beograd jer su iz vremena pre početka rada televizije u Srbiji.

O bogatstvu i vrednosti tog arhiva van krugova stručnjaka ne zna se mnogo. Kaže se da je to dragocen deo naše istorije i kolektivnog sećanja, ali šta on zapravo sadrži?

Ako bi se na nekom TV programu počelo redom danonoćno, bez prekida puštati sve ono što stoji na policama arhiva, oko 650.000 naslova, emitovalo bi se oko 24 godine. Puštali bi igrane filmove, serije, dokumentarne emisije, drame, sportske programe, dečije emisije, informativni program... Televizija u Srbiji postoji 52 godine i ona, prema rečima Milete Kečine, rukovodioca Programskog arhiva Televizije Beograd, odavno više nije nov medij, a kolekcija programa u arhivi se iz godine u godinu znatno uvećavala. Za bogatstvo arhiva između ostalog zaslužan je nekadašnji položaj Televizije Beograd u odnosu na televizije ostalih republika bivše Jugoslavije. U Beogradu su bili veliki događaji, važne državne ustanove, diplomatska predstavništva... Takođe, kako objašnjava Kečina, kolekciju čini relevantnom i tadašnja pozicija države u svetu. "Pokret nesvrstanosti je otvarao vrata našim novinarima i na mestima gde druge televizije i agencije nisu imale pristup. Teško da postoji mesto koje je za naše novinare bilo nepristupačno", kaže Kečina, navodeći kao primer emisiju "Kampučija’ 78" koju je Nikola Vitorović napravio 1978. godine u Kambodži. U to vreme Vitorović je bio jedini novinar na svetu koji je uspeo da zabeleži tragične slike i dešavanja u Kambodži, a snimci su, kako navodi Kečina, veoma nalik scenama iz čuvenog, mnogo godina kasnije snimljenog filma Polja smrti. Ovo je najtraženiji informativni program u dosadašnjoj istoriji TV Beograda. Interesovanje za tu emisiju postoji i danas.

Ali, nisu vredni samo politički događaji. "Bilo je više sredstava, materijalna ograničenja su bila manja", objašnjava Kečina. Krajem 60-ih, početkom 70-ih pa i kasnije pravljeni su putopisi iz najrazličitijih krajeva sveta, sa Islanda, Grenlanda, iz Laponije, sa vrha Kilimandžara... "Možemo biti ponosni na neku vrstu ekskluzivnog zapisa od pre 13 godina kada je Dario Fo dobio Nobelovu nagradu za književnost. U tom trenutku bio je relativno nepoznat širokoj javnosti, a otkrili smo da u arhivu imamo emisiju o njemu iz vremena kada je vodio teatar Pikolo jer je tada naša televizija pravila kulturnu panoramu Italije, pa smo snimili i razgovor sa njim. Verujem da vest da je Fo dobio Nobelovu nagradu nije mnogo svetskih televizija moglo da potkrepi živom slikom i ponudi nešto više osim osnovne informacije", kaže Kečina, navodeći i brojne druge primere dragocenih snimaka.

U poslu vezanom za digitalizaciju, arhiv Televizije Beograd ima veoma značajno mesto. Digitalizacija njegovog sadržaja važna je pre svega kako bi se očuvali snimci, odnosno kako bi se produžio njihov vek trajanja. U arhivu postoje veoma različiti tipovi nosača slike i zvuka: tokom decenija korišćeni su film (16 i 35 mm, oko 400.000 naslova), takozvani Q format (magnetne trake širine 2 inča) koji je stigao u RTS 1961. godine za konferenciju nesvrstanih i snimljeno je oko 10.000 sadržaja na tim trakama (većina je presnimljena na pristupačnije formate); zatim i C format (trake 1 inča – oko 15.000 komada) na koji su godinama snimane sve vrste programa i još su u prilično dobrom stanju, te oko 2000 U-matic traka, 21.000 Betacam (poslednje analogne trake koje je Televizija Beograd koristila u većem obimu), i aktuelne DVCPRO kasete, ali one već imaju digitalni zapis.

Vremenom, mnoge od ovih traka počele su da propadaju, što od loših uslova u kojima su skladištene, što od, prosto – protoka vremena. Na primer, kolor filmovi iz 70-ih godina gube boju, ali danas postoje razvijene tehnike i softveri kojima se mogu restaurirati. Filmovi iz perioda od 1958. do 1971. godine, na primer, nalaze se u veoma kritičnom stanju usled takozvanog sirćetnog sindroma – vremenom, sa traka se oslobađa sirćetna kiselina, traka se skuplja i sužava, tako da perforacija na ivicama više ne naleže na vođice mašina za reprodukciju.

Digitalizacija arhiva je zato hitan posao, u koji RTS tek ulazi, i on će, prema proceni Kečine, trajati sigurno nekih dvadesetak godina. To nije ništa neobično jer je sadržaje sa postojećih traka jedino moguće presnimavati u realnom vremenu na nove digitalne oblike. Problem je i što sa tržišta nestaju uređaji koji mogu da čitaju stare video formate, i što je sve teže naći rezervne delove i obezbediti servis. Do tada će se polako presnimavati i digitalizovati ono što je najkritičnije i ono što je moguće.

Cilj je da jednog dana sav sadržaj arhiva bude smešten na moćnim serverima i da se do njega dolazi na jednostavan način – pretraživanjem baze podataka i povlačenjem fajlova sa video sadržajem kroz mrežu. Na taj način u samoj televiziji bio bi drastično olakšan i pojednostavljen proces produkcije.

Digitalizacija ima još jedan važan cilj: dostupnost. Sadržaj arhiva trebalo bi da bude svima dostupan, a do detalja o njegovom sadržaju trebalo bi da može da se dođe preko interneta. Trenutno, na internetu postoji samo grub opis sadržaja snimaka, ali, ukoliko bi se on kompletirao i postao javan, ne samo što bi zadovoljavao potrebe ljudi da zavire u našu prošlost, već bi, kao i svuda u svetu, sadržaj arhiva mogao da postane komercijalizovan. Kako objašnjava Kečina, kolekcija RTS-a nema cenu ako se posmatra kao kulturno nasleđe, ali u svetu postoji tačno određen cenovnik po kome se vrednuje minut arhivskog materijala. Prosečna cena je oko 230 evra po minutu, ali u zavisnosti od toga šta je na snimku, cena može ići i do više hiljada evra po minuti.

Važnost digitalizacije, zaštite i očuvanja arhiva prepoznale su brojne međunarodne organizacije, uključujući i UNESCO koji je 27. oktobar proglasio za svetski dana očuvanja audiovizuelnih arhiva. Cilj ove kampanje je da podigne svest o potrebi očuvanja tog, kako navode u UNESCO-u, "kulturnog nasleđa od neprocenjive vrednosti".

Quote:Čuvari arhiva

Voditi Programski televizijski arhiv, za mnoge, nije naročito atraktivan ili poželjan posao, i nije, kako navodi Mileta Kečina, rukovodilac Programskog arhiva Televizije Beograd, naročito mesto za koje bi se neko otimao. Posao podrazumeva mnogo rada i posvećenosti. Kečina je, inače, treći rukovodilac Programskog arhiva od njegovog nastanka 1958. kada su na police složene prve trake.

Utemeljivač arhiva Televizije Beograd je Jelisaveta Lela Pavlović, čija je zasluga što je, kako navodi Kečina, na pravi način postavila osnove njegove organizacije. Ne zna se tačno da li joj je uzor bio BBC ili RAI, ali ona je insistirala na tome da je karton koji ide uz svaki snimak, lična karta jednog filma ili jedne storije. Karton sadrži naziv, naslov, podatke o proizvodnji, ličnostima, tehničke karakteristike i opis kadrova. Podaci sa tih matičnih kartona su razvrastavani, radi lakše pretrage, u specijalizovane kataloge po jasno definisanim kriterijumima: predmetne kartoteke, kartoteke ličnosti, sport, kultura, nauka, dečji programi, obrazovni sadržaji, zabava i sl.

Sredinom 80-ih godina uvedena je elektronska informatička obrada podataka, a za tadašnji prelaz sa ručnih kartoteka zaslužan je drugi rukovodilac, Milivoje Semiz, koji je uveo nove procedure i na njima uporno insistirao, zahvaljujući čemu je arhiv danas pretraživ i u elektronskom obliku. Paralelno sa takvim unošenjem podataka o novim sadržajima obrađivana je i zaostavština, tako da se danas ručno pretražuje samo period od 1958. do 1970. godine.

Quote:Fototeka

Uz video sadržaj, arhiv RTS-a poseduje i bogatu fototeku i dokumentaciju tekstova u kojoj su sadržaji svih dnevnika, sinopsisi, scenarija... Kada je televizija Beograd počela sa radom, prve serije i drame su izvođene uživo iz studija, i nije postojala mogućnost da se snime i emituju kasnije, sve dok se nije pojavio magnetoskop. Zato, o prvim muzičkim, zabavnim i igranim programima jedina svedočanstva koje RTS ima jesu fotografije.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=968722
Radio Fokus zajedno sa piratskom mrežom "Radio Balkan" na nizu nelegalnih frekvencija na sramotu drzave - 1159. dan.
#4
Quote:Nataša Jeremić: Nikad u politiku!
M. DEDIĆ | 21. januar 2011. 12:34

Urednica i voditeljka Dnevnika o dobrim i lošim vestima, prošlosti i budućnosti


[Image: tv-Natasha-Jeremic.jpg]
Nataša Jeremić

PREMA poslednjim podacima, korupcija u Srbiji je na najnižem nivou od kada se istraživanja ove pojave vrše - ovo je vest koju Nataša Jeremić, urednica i voditeljka Dnevnika, nikada nije pročitala u centralnoj informativnoj emisiji RTS. A volela bi. I tu se ne bi zaustavila, jer dobrih vesti koje želi da saopšti gledaocima ima toliko da bi se mogao napraviti ceo Dnevnik.

- Mnogo je vesti koje nikada nisam pročitala, a želela bih. Toliko da bih volela da napravim ceo Dnevnik. Da je manje korupcije, više beba, i još mnogo toga - kaže Nataša.

Dok realnost u Srbiji ne počne da prati Natašine želje, gledaoci će Dnevnik i dalje pratiti sa više grča, a manje uživanja. Sumirajući prethodnu godinu iz pozicije urednice Dnevnika, Nataša Jeremić sa žalošću primećuje da je loših vesti bilo više.

- Kriza i vremenske nepogode samo su neke od tih negativnih. Nadam se da će u ovoj godini biti više dobrih vesti.

Quote:SEĆANJA NA BK
* Kad se sada setite BK televizije, koja vam je prva asocijacija? Jeste li od onih ljudi koji vole da se prisećaju prošlosti ili uvek gledaju napred, misleći da prošlost opterećuje? - Mladi ljudi puni entuzijazma na velikom projektu - to je moja prva asocijacija na BK televiziju. Uvek je se rado sećam. I nisam od onih koji misle da prošlost opterećuje, gledam u budućnost, ali često pričam o događajima i ljudima iz prošlosti.

U intervjuu za ”TV novosti”, Jeremićeva otkriva zašto se ne obazire na tuđu ljubomoru i zavist, kada je obeshrabrena, koliko ima novinarskih zvezda u Srbiji danas, ali i zašto se nikada neće desiti da njen suprug, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, gostuje u Dnevniku koji ona vodi, i ko više radi u ovom novinarsko-političkom paru.

* Kako izgleda deset minuta pre početka Dnevnika, a kako deset posle?

- Neposredno pre početka Dnevnika radimo poslednju proveru košuljice - plana Dnevnika i priča koje će se emitovati. Proveravamo najave, radimo probe ”hedova”, to jest, vesti dana. Kada se sve završi, imamo večernji kolegijum, gde analiziramo Dnevnik i dogovaramo se šta će ići u sledećim vestima.

* Kada znate da ste nešto dobro uradili - kad dobijete podatke o rejtingu ili kad vas hvale kolege?

- Saslušam kolege, pa pogledam rejtinge, ali mi je veoma važno da je meni Dnevnik bio dobar. Ništa ne vrede pohvale ako sami niste zadovoljni.

* Šta vam je važno kod kritika - ko kaže ili šta kaže?

- Naravno, prvo ko kaže, a zatim i šta kaže.

* Kada ste se više susretali sa ljubomorom, zavišću i sujetom - na početku karijere ili danas?

- Možda je toga bilo i ima još uvek, ali ja se ne obazirem. Radim najbolje što mogu.

* U kojim situacijama pomislite da vam je dosta politike i informativnog programa?

- Kada se nadate da će ono što radite doneti neku pozitivnu promenu, a onda se ništa ne dogodi, to vas prilično obeshrabri.

* Šta vam se sviđa, a šta ne u informativnim programima drugih televizija?

- Malo je toga što mi se dopada na našim televizijama. Mnogo ih je, a malo kvalitetnih ljudi. Ipak, tu su dve političke emisije koje ne propuštam: “Svedok” i “Utisak nedelje”.

* U poređenju sa vestima stranih televizija, šta našim nedostaje: objektivnost, novac, dobri prezenteri?

- Pratim strane televizije i moram reći da nisu ni oni savršeni, ali nama ipak preostaje još dosta rada. Naravno, i novca.

* Ko su novinarske zvezde u Srbiji danas?

- Nažalost, mnogo ih je, ali kvantitet ne daje uvek kvalitet.

* Ako bi se desio neki važan događaj koji bi zahtevao da Vuk Jeremić gostuje u Dnevniku koji tog dana vi vodite, šta mislite, kako bi to izgledalo? Da li biste mogli da se ne nasmejete iako biste suprugu morali da persirate?

- Nikada se tako nešto ne bi dogodilo. Uvek bi neko drugi vodio Dnevnik. Zaista ne bi priličilo da ja vodim Dnevnik a da moj muž gostuje.

* Šta ste naučili o političarima što pre braka niste znali? Da li ih sada bolje razumete ili više očekujete od njih?

- Bolje ih razumem, ali uvek više očekujem. Ponekad je to posao koji se radi pod velikim pritiscima.

* Za koga, uprkos obavezama, uvek nađete vremena?

- Za prijatelje i roditelje. I Vuk i ja, iako mnogo radimo, a posebno on, nalazimo vremena da se vidimo sa dragim ljudima.Uspevamo da odemo i u bioskop, da se prošetamo...

* S obzirom na to da ste i vi i suprug javne ličnosti, kako čuvate privatnost? Da li ste nekad poželeli da ste anonimni?

- Često poželim da nisam javna ličnost. I Vuk i ja čuvamo svoju privatnost, i to nam je veoma važno. Za sada nam to i uspeva. Odlazimo na događaje i mesta koji nam znače, a ne zato da bismo bili viđeni.

* Kako ste se upoznali?

- Upoznali smo se na prijemu u Misiji SRJ u Njujorku 2002. godine. Ja sam u Americi bila poslovno, a on na postdiplomskim studijama.

* Šta je najmanje verovatno da se desi u budućnosti - da postanete učesnica nekog rijaliti programa, da počnete da vodite neku zabavnu emisiju na Pinku ili da postanete političarka?

- Sve navedeno je nemoguće da se desi.

izvor: V. Novosti
[Image: mzAebF3.gif]
#5
RTS-ova SLužba pretplate je počela da šalje trgovcima koji prodaju televizore dopis kojim zahtevaju da prijave ukupan broj zaposlenih i radio i tv prijemnika u vlasništvu prema stanju poslovnih knjiga, radi naplate pretplate. Izgleda da se neko genijalan dosetio da i tv prijemnik koji je na polici i prodaje se, može ekstenzivnim tumačenjem propisa da podlegne plaćanju pretplate Facepalm
#6
Koja glupost. Ti televizori ne stoje tamo da bi se gledao TV program LOL.

Bolje bi im bilo da se bave pametnijim stvarima, npr. nekim novim tematskim kanalom i sl.
#7
(25. Jan 2011, 11:41)Giovanni Wrote: Izgleda da se neko genijalan dosetio da i tv prijemnik koji je na polici i prodaje se, može ekstenzivnim tumačenjem propisa da podlegne plaćanju pretplate Facepalm

Prosto nema reči kojima se ovo može opisati ROFL
#8
Da ne živim u Srbiji bio bih uskraćen za čitavu enciklopediju vrhunskih gluposti koje odavde potiču.

RTS bljuc
#9
(25. Jan 2011, 11:41)Giovanni Wrote: Izgleda da se neko genijalan dosetio da i tv prijemnik koji je na polici i prodaje se, može ekstenzivnim tumačenjem propisa da podlegne plaćanju pretplate Facepalm

Mogu da tumače kako hoće. Jedino što će dobiti je Srednji prst .
[Image: mzAebF3.gif]
#10
pa kad ne mogu od većine građana da naplate moraju nekoga da klepaju po ušima


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)