Srpsko tržište telekomunikacija
#11
Quote:sreda 21.12.2011
Korisnici zadovoljni domaćim operaterima

Anketa koju je obavio sajt Bolja veza pokazala je da su korisnici uglavnom zadovoljni svojim mobilnim operaterom.


[Image: 18057514144ef1f4b5d8b5e265776009_orig.jpg]
Photo: Xjs-Khaos/Flickr

Zanimljivo je da se većina korisnika izjasnila da je zadovoljna cenama, odnosno misle da plaćaju realnu cenu usluga ili nešto višu, a većina je zadovoljna i kvalitetom korisničke podrške, ali i zameraju da ponekada nije tehnički dovoljno dopro potkovana.

Među zamerkama su se našli i veliki redovi u poslovnicama, kao i preskup roaming.

Najvišu prosečnu ocenu svojih korisnika dobio je Telenor, 4,2, zatim Vip - 3,76, a zatim mt:s sa prosečnom ocenom 3,38. Telenorov korisnički servis takođe je ocenjen najvišom ocenom, a mt:s je i u ovoj kategoriji dobio najnižu prosečnu ocenu.

Ukoliko bi menjali svog sadašnjeg operatera, najviše njih bi se odlučilo za Vip postpejd pakete, pokazala je anketa.

U njoj je učestvovalo nešto preko 500 korisnika, a detaljnije rezultate možete videti ovde.

izvor: B92 - Tehnopolis
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#12
Quote:petak 6.01.2012 | 11:54
Kriza ne utiče na telekomunikacije
Izvor: Beta

Beograd -- Kriza neće uticati na tržište komunikacija u Srbiji, kaže direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije Milan Janković.


[Image: 8809796564f06d61cd5c12547982113_orig.jpg]

On dodaje da ne vidi razloga da se to desi pogotovo jer je ukinuta taksa od 10 na mobilnu telefoniju.

Prema njegovim rečima, prihodi tržišta telekomunikacija u 2011. kretaće se oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je prošle godine bilo 1,5 milijardi evra.

Quote:Janković je kazao da za sada ne postoji plan o odlaganju uvođenja prenosivosti brojeva u fiksnoj telefoniji, odredjen za 1. decembar 2012. godine, ali da će tokom sledeće godine biti razmotreno da li će to biti potrebno.

On je kazao da Ratel od 2012. godine očekuje veću konkurenciju na tržištu elektronskih komunikacija i da cene paketa usluga budu niže.

Janković je kazao i da u 2012. godini očekuje nove operatere fiksne telefonije u Srbiji zahvaljujući liberalizaciji tržišta.

U Srbiji, kako je naveo, trenutno posluje oko 80 kablovskih operatera, 192 internet provajdera, četiri operatera koji pružaju usluge u fiksnoj telefoniji i tri u mobilnoj.

"Kada se govori o kablovskoj televiziji, tu faktički postoje četiri veća operatera, od kojih jedan ima udeo veći od 50 procenata", kazao je Janković, isticući da kod tih operatera praktično ne postoji konkurencije jer su geografski raspoređeni.

On je rekao i da je vrednost korpe telekomunikacionih usluga u Srbiji od 20 do 40 evra mesečno, ističući da to predstavlja ograničavajući faktor za razvoj u situaciji kada je mesečni prihod stanovnika Srbije oko 350 evra.

"Morao bi pre svega da se poveća BDP, da građani imaju veće zarade i da onda mogu da odvoje za širokopojasne servise. Širokopojasne komunikacije su budućnost razvoja svih zemalja i to je nesto što može da nam pomogne da rastu BDP i otvaranju novih radnih mesta", istakao je Janković.

izvor: B92 - Biz
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#13
Quote:Za ćirilični SMS 70 znakova, a za klasični 160

Autor: Tanjug 13.01.2012. - 09:29

Korisnik bilo kog operatora mobilne telefonije u Srbiji, ukoliko želi da napiše SMS poruku ćirilicom ili latiničnim pismom koje se koristi u srpskom jeziku, imaće na raspolaganju do 70 karaktera u jednoj poruci, umesto standardnih 160.


[Image: 153403-sms-text-messaging.jpg]

U kompaniji Vip mobajl Tanjugu je objašnjeno da SMS poruke koje sadrže ''specijalne'' znakove, kao što je srpsko latinično i ćirilično pismo, ne podrazumevaju nužno prelazak ograničenja od 160 karaktera ili 140 bajta.

Ukoliko se koristi standardni GSM alfabet, koji zauzima sedam bita po karakteru (slovo, tačka, zarez...), moguće je poslati 160 karaktera u jednoj SMS poruci, a ako neko želi da koristi srpski ćirilični ili latinični alfabet, ili pak ruski, kineski, arapski, što podrazumeva 16 bita po znaku, moguće je poslati 70 karaktera, objasnili su u Vip-u.

Međunarodni GSM standard, koji je prisutan svuda u svetu i u mrežama svih operatera podrazumeva da se u okviru SMS poruke šalju isključivo slova engleskog alfabeta i njihovi interpunkcijski znakovi i brojevi, a svaki drugi znak je označen kao "specijalan".

''Većina mobilnih telefona pri pisanju obaveštava korisnika o količini znakova koje je dosad napisao, koliko mu je preostalo do kraja poruke, a pre slanja SMS i dodatno se obaveštava koliko poruka šalje, ili dobije posebno upozorenje ako mu količina znakova prelazi jednu, dve, ili više poruka'', navode u toj kompaniji.

Kako je rečeno Tanjugu u Telekomu Srbije, ukoliko se prilikom pisanja SMS-a izabere ćirilično ili latinično pismo koje sadrži slova ''ć'',''č'',''š'',''ž'' ili ''dj'', korisnik će u jednoj poruci moći da napiše tekst manjeg broja karaktera od predvidjenog, jer ovakva, ali i druga nestandardna pisma (arapski, kineski, nemački, grčki...) zahtevaju više podataka za prenos.

Samim tim, tekstualna poruka standardne dužine do 160 karaktera napisana tim slovima zahtevaće slanje tri SMS-a.

Iz Telekoma napominju da sve karakteristike mobilnih telefona, pa tako i izbor jezika koji se mogu podesiti za slanje poruka, određuje sam proizvođač.

''Svaki korisnik, ukoliko njegov mobilni telefon to podržava, može da izabere jezik na kojem će pisati tekstualne poruke, a ponuda pisama zavisi od proizvođača telefona i njegovog dogovora sa dobavljačem u određenoj zemlji'', ističu u ovoj kompaniji.

Mobilni operatori prenose određenu količinu podataka u SMS poruci ne uzimajući u obzir na koji način je korisnik iskoristio tu količinu podataka odnosno da li je poruka pisana ćiriličnim, latiničnim ili nekim drugim pismom.

I u Telenoru kažu da se SMS poruke napisane ćiriličnim pismom, tarifiraju drugačije zbog standarda koji postavljaju svetski proizvođači mobilnih telefona vođeni svojim tržišnim interesima.

Drugačijem tarifiranju, kako ističu u izjavi Tanjugu, podleže ne samo ćirilično pismo, već svako pismo koje ne koristi standardni engleski alfabet.

Svaki slovni znak kojeg nema u tom pismu, zauzima više slovnih mesta, bez obzira da li telefon ima softver za ćirilično pismo ili ne.

Ipak, u Telenoru podsećaju korisnike da prate broj karaktera u svojim porukama uz pomoć brojača koji imaju svi mobilni telefoni i na taj način izbegnu nepredviđene troškove.

''Do pre nekoliko godina postojali su samo softveri na jezicima najvećih svetskih tržišta (engleskom, španskom, nemačkom, francuskom), a kako se telekomunikaciona industrija razvijala i uporedo sa njom i naše tržište, sada imamo i softvere na srpskom jeziku, što je prvi korak ka ravnopravnom korišćenju ćiriličnih znakova'', dodaju u Telenoru.

izvor: 24sata
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#14
Quote:utorak 31.01.2012
Mobilni operatori očekuju blagi rast
Izvor: Tanjug

Mobilni operatori očekuju blagi rast tržišta telekomunikacija, a prihod će biti približan prošlogodišnjem i iznosiće oko pet odsto bruto društvenog proizvoda, rečeno je danas na Deloitte skupu o trendovima u tehnologijama, medijima i telekomunikacijama.


[Image: 864514774f27efb94435f290681093_640x403.jpg]
Photo: Tanjug

Državna sekretarka za Digitalnu agendu, Jasna Matić, je istakla da rast fiksnog širokopojasnog interneta u Srbiji iznosi oko 50 odsto, čime se Srbija polako približava proseku iz EU.

Jedan od rizika za sektor telekomunikacija je i neadekvatan odnos države prema nečemu što može doprineti izlasku privrede iz krize, smatra Matić.

Ona je istakla da su IKT zamajac koji će globalnu privrednu izvesti iz krize, da će ta oblast biti izvor rasta produktivnosti i efikasnosti globalne privrede, a ona zemlja koja to shvati na vreme imaće prednost u odnosu na svoje konkurente.

Matić je dodala i da je jedan od ključnih problema otežano dobijanje dozvola za izgradnju telekomunikacione infrastrukute, što zavisi od lokalnih samouprava.

Direktor Republičke agencije za elektronske komunikcije (Ratel) Milan Janković je kazao da očekuje isti prihod od sektora telekomunikacija kao i prethodnih godina, od oko pet odsto BDP.

''Stvoreni su uslovi da u svim segmentima telekomunikacija postoji konkurencija, više operatora koji mogu da ponude kvalitetne usluge, doneta su sva nephodna akta i predvidivi su uslovi poslovanja, znaju se načini poslovanja za ovu godinu na osnovu cega možemo očekivati dalji razvoj tržišta'', smatra Janković.

Generalna direktorka kompanije SBB Dragica Pilipović Šafi je kazala da će se ove godine u Srbiji pojačati konkurencija u fiksnoj telefoniji, izrazivši nadu da će ta kompanija posati jedan od operatora.

Prema njenim rečima, pritisak na male provajdere će biti mnogo veći, jer uz veću konkurenciju, oni neće moći da prate investicije u tehnologiju, sadržaj i ponudu, tako da se može očekivati konsoldacija.

Pilipović Šafi je izrazila zabrinutost zbog opšte makorekonomske situacija i kursa dinara, jer, kako je navela, industrija je zavisna od finansiranja iz inostrantva i kupovine tehnologija u drugim valutama, a taj pritisak će da određuje koliko će biti novih investicija.

Direktor funkcije za strategiju Telekoma Srbije Ranko Ilić ja kazao da su i mobilna i fiksna telefonija dostigli određen nivo zasićenost i ne mogu se očekivati veće promene.

Kako je naveo, moguće je očekivati i smanjenje obima saobraćaja u domenu fiksne telefonije za dva do tri odsto, dok će mobilna ostati na trenutnim pozicijama u domenu govornih usluga

Ilić je kazao da se dosta očekuje iz segmenta širokopojasnog pristupa internetu, bilo fiksnog bilo mobilnog.

Izvršni direktor korporativnih poslova Telenora Goran Vasić je kazao da je ta kompanija prošu godinu završila sa rastom prihoda od 12,5 odsto.

Glavni razlozi su prelazak sa pripejd na postpejd tarifne pakete, značajan rast usluga baziranih na prenosu podataka kao i značajan rast učešća smart telefona na tržištu, naveo je Vasić.

On je kazao da su za ovu godinu predviđanja i dalje pozitivna, dodavši da rast možda neće biti na tom nivou, ali da svakako ima mesta za dalji razvoj na tržištu.

Kada je reč o fiksnoj telefoniji, za koju je ova kompanija dobila licencu pre godinu dana, Vasić je naveo da je Telenor pred kraj godine izašao sa prvim ponudama na tržište, a da su potpuna ponuda, ozbiljniji nastup i investicije predviđene za ovu godinu.

izvor: B92 - Tehnopolis
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#15
Quote:sreda 14.03.2012
Srbija: Trećina koristi mobilni internet
Izvor: Tanjug

U Srbiji 31 odsto građana koristi internet na mobilnom telefonu, pokazala su poslednja istraživanja sprovedena na sajtu CeeVee.com.


[Image: 8772055644f6046b66f287811621411_orig.jpg]
Photo: andrewrennie/Flickr

Istraživanje je pokazalo da mobilni uređaji još nisu glavna opcija za surfovanje internetom, ali da je korišćenje mobilnih telefona u ove svrhe svakim danom sve češće i da postaje jedno od važnih komunikacionih medija.

Većina ispitanika je izjavila da koristi internet na mobilnom telefonu za preveravanje mejla (23 odsto), pretraživanja (20 odsto), pristup nalozima na društvenim mrežama (12 odsto), čitanje vesti (12 odsto) i traženje posla (10 odsto).

Kada se uporedi broj svih ispitanika koji imaju pristup internetu na mobilnom telefonu, samo 24 odsto ga koristi u procesu pronalaženja posla.

Među njima 14 odsto proverava obaveštenja o novim poslovima, osam odsto pristupa sajtovima s oglasima za posao, tri odsto koristi mobilne aplikacije.

izvor: B92 - Tehnopolis
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#16
Quote:Приход тржишта телекомуникација у Србији 1,6 милијарди евра
26. април 2012. | 13:20 | Извор: Танјуг

[Image: ratel__130x55.jpg]

БЕОГРАД - Укупан приход на тржишту телекомуникација у 2011. години повећао се за 10 одсто и износи 1,6 милијарди евра, а овај сектор у бруто домаћем производу је износио 5,66 одсто, показују најновији подаци Републичке агенције за електронске комуникације (Рател).


Мобилна телефонија је остварила 52,99 одсто свих прихода, фиксна 27,93, интернет 9,13 одсто, кабловски оператери 6,03, радио-дифузија 3,44, а ВоИП 0,46 одсто.

Директор Ратела Милан Јанковић је на скупу о тржишту телекомуникација истакао да је укупан број претплатника фиксне телефоније износио око 3,03 милиона, што је пенетрација од 42,56 одсто, уз степен дигитализације од око 98,54 одсто.

"Овај сегмент тржишта телекомуникација је остварио приход од 446 милиона евра, а у њега је инвестирано 56,71 милион евра", навео је Јанковић.

Приход од услуга мобилне телефоније је износио 846,74 милиона евра, а инвестиције су достигле износ од 138,67 милиона евра.

Број претплатника мобилне телефоније се повећао за 200.000 и износи 10,18 милиона евра, што представља пренетрацију од око 143 одсто, казао је Јанковић и додао да се број претплатника мреже треће генерације удвостручио у односу на 2010. и износи око 1,3 милиона.

Како је навео, услуге дистрибуције медијских садржаја пружају 82 оператора, било преко кабловске мреже или ИПТВ, било путем сателитске.

Овај сегмет тржишта је остварио приход од 96,4 милиона евра, а број претплатника се повећао и износи 1,31 милион, што је пенетрација од око 19 одсто, истакао је Јанковић.

У Србији су прошле године била регистрована и 232 интернет провајдера, који су опслуживали 3,82 милиона корисника, чији је број повећан за 60 одсто.

Интернет провајдери су остварили приход од 145,93 милиона евра, казао је Јанковић и додао да је број корисника широкопојасног интернета износио око 3,5 милиона.

Истраживање је показало да је вредност Индекса ИКТ развоја, који обухвата инфраструктуру, приступ, степен искоришћења, интензитет употребе, као и образовање људи, у 2011. години 5,47, што Србију сврстава међу првих 50 земаља од укупно 159 земаља.

Јанковић је казао да наведени раст тржишта показује стабилност сектора и тренд ће вероватно бити настављен и у наредном периоду.

Он је додао и да је у сектору мобилне телефоније приметан раст преноса података, док је говорни саобраћај нешто смањен.

izvor: RTV

Quote:Tržište telekomunikacija u Srbiji raste
26. april 2012. 14:26 > 14:28

Tržište telekomunikacija u Srbiji je 2011. godine poraslo za deset odsto i ukupan prihod je bio oko 1,6 milijardi evra, objavila je danas Republicka agencija za elektronske komunikacije (Ratel).


[Image: v242484p0.jpg]
Guliver/Getty images

Na konferenciji za novinare direktor Ratela Milan Janković je rekao da učešće telekomunikacija u bruto-domaćem proizvodu (BDP) blago poraslo, na 5,66 odsto.

"Sektor telekomunikacije je relativno stabilan i verovatno je da će se sadašnji trend rasta nastaviti", kazao je Janković.

On je rekao da je okvirna slika o tržištu telekomunikacija u Srbiji u 2011. napravljena na osnovu upitnika koje su popunili telekomuniacioni operateri, dodajući da je te podatke Ratel pripemio u skladu sa prepurukama Međunarodne unije za telekumunikacije (ITU). Precizni podaci o tržištu telekomunikacije biće objavljeni sredinom juna.

Prema rečima Jankovića, najvešće učešće u ukupnom prihodu je imala mobilna telefonija, koja je učestvovala sa 52,99 odsto, a zatim sledi fiksna telefonija sa 27,9 procenata.

Internet je u 2011, u ukupnom prihodu tržišta telekomunikacija u Srbiji učestvovao sa 9,13 odsto, distribucija medijskih sadržaja sa 6,03 procenta, radio difuzija sa 3,44 i telefoniranje preko interneta (VoIP) sa 0,46 odsto, podaci su Ratela.

Janković je naveo da je prihod u mobilnoj telefonije u prošloj godini porastao za skoro 200 miliona evra i da je iznosio 846,74 miliona evra, a da su investicije dostigle 138,67 milion evra.

Prema njegovim rečima, broj korisnika mobilne telefonija je porastao za oko 200.000 i ukupan broj pretplatnika u 2011. bio je 10.182.023, što predstavja penetraciju od 142,99 odsto, odnosno na jednog stanovnika dolazi 1,42 telefona.

Broj pretplatnika mreže treće generacije, kako je istakao direktor Ratela, skoro se udvostručio u odnosu na 2010. i iznosio je 1.291.887 korisnika.

Janković je naveo da ukupan prihod usluga fiksne telefonije bio 446 miliona evra, a investicje u fiksnu telefoniju iznosile su 56,71 miliona evra.

Broj korisnika fiksne telefonije je smanjen i u 2011. bilo ukupno 3.030.432 pretlatnika, rekao je on, ocenjujući da je broj uglavnom smanjen zbog toga što su neke firme propale.

Prema rečima Jankovića, distributeri medijskih usluga (kablovske, satelitske i televizije preko internet protokola - IPTV) ostvarili su ukupan prihod od 96,4 miliona evra, a sva 82 provajdera imala su 1.331.279 korisnika, što prestavlja "tržišnu penetraciju" od 18,7 odsto.

Prihod od internet usluga u Srbiji u prošloj godini je, kako je naveo, 145,93 miliona evra, a broj internet korisnika se povećao za 1,4 miliona ili 60 odsto, značajno zahvaljujući mobilnom internetu.

U Srbiji su registrovana 232 internet provajdera, koji, prema Ratelu, imaju ukupno 3.828.721 korisnika.

Širokopojasni internet koristi 3.518.458 pretplatnika, uključujući korisnike 3G mreže mobilne telefonije, što je penetracija od 49,91 odsto, rekao je direktor Ratela.

Janković je istakao da je broj korisnika dajlap interneta postao zanemarljiv i da čini svega 1,58 ostao svih pretplatnika interneta.

Prema njegovim rečima, pri računanju procenata korišćeni su podaci novog popisa, prema kojem Srbija ima 7,12 miliona stanovnika.

Janknović je još rekao da vrednost indeksa razvija infomaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) za Srbiju u 2010. iznosi 5,47, što je svstava u prvih 50 zemalja od ukupno 159 zemalja rangiranih prema metodologiji ITU.

(Beta)

izvor: Mondo
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#17
Quote:Povećana potrošnja na telekomunikacije

EurActiv.rs, 26.4.2012.


Sektor telekomunikacija u Srbiji je, uprkos krizi, u 2011. povećao i vrednost i učešće u bruto domaćem proizvodu, pokazuju podaci Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel). Povećanje prihoda za oko 150 miliona evra ostvareno je zahvaljujući rastu plata zaposlenih u Srbiji, iako malom, ocenio je 26. aprila direktor Ratela Milan Janković. Kriza je, ipak, uticala na smanjenje broja korisnika fiksne telefonije. Među značajnim trendovima koji su zabeleženi prošle godine su i drastičan rast broja korisnika mobilnog interneta, kao i dalji pad broja priključaka za spori modemski (DialUp) pristup internetu, koji će uskoro biti gotovo istisnut. Najveći rast zabeležen je u mobilnoj telefoniji, gde ima 40% više priključaka nego građana. Rast međutim nije ostvaren u razgovorima i porukama, već pre svega u oblasti prenosa podataka.

Sektor telekomunikacija u 2011. učestvovao je u bruto domaćem proizvodu sa 5,66%, dok je prethodne godine učešće bilo 5,29%, "Sektor telekomunikacija pokazao je dosta stabilnosti i istrajnosti" uprkos krizi, ocenio je Janković.

Prihod je iznosio 1,6 milijardi evra, dok je prethodne godine bio 1,45 milijardi. Prema oceni Jankovića, operateri za taj rast treba da zahvale povećanju plata u 2011. Kako se navodi, u decembru 2011. plate su bile oko 430 evra, dok su u decembru 2010. iznosile 383 evra. Rast od 50 evra, iako mali, dovoljan je da omogući veća izdvajanja za telekomunikacione usluge, procenjuju u Ratelu.

Najveći deo prihoda - 52% ostvaren je u sektoru mobilne telefonije, 27,92 fiksne, dok je internet imao udeo od 9,13%, podaci su dobijeni na osnovu godišnjih upitnika operatora.

Srbija je popravila i svoj indeks razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija prema metodologiji Međunarodne telekomunikacione unije. Dok je 2008. bila 53. od 159 zemalja, očekuje se da će za 2011. biti svrstana između 40. i 50. mesta, navode u ratelu. Posmatrani kriterijumi su informaciono i komunikaciona infrastruktura i pristup, stepen korišćenja i nivo obučensosti ljudi za efikasno korišćenje tehnologija.

Mobilni: Manje priče, više interneta

Segment u kojem je ostvaren najveći rast je mobilna telefonija. Povećan je i prihod - sa 769 miliona evra u 2010. na 847 u 2011, ali i broj korisnika za više od 150.000 na 10,18 miliona, što znači da ima 40% više telefona nego stanovnika.

Podatke o broju korisnika ipak treba posmatrati sa izvesnom rezervom, navode u Ratelu. Prema novim uputstvima Međunarodne telekomunikacione unije, prilikom procene broja korisnika treba uzeti u obzir i da li je broj korišćen u prethodna tri meseca. Janković je rekao da će se u kompletnom izveštaju, koji se može očekivati u junu, naći i taj podatak.

Iako je u sektoru mobilne telefonije povećan i prihod i broj korisnika, količina razgovora je, kako je naveo Janković, blago smanjena, dok su kratke poruke SMS na sličnom nivou kao i prethodne godine.

Rast je zabeležen u prenosu podataka, što u najvećem broju slučajeva znači internet. Prema proceni Ratela, očekuje se i dalji rast u ovom segmentu, velikim delom zbog sve većeg značaja društvenih mreža. Janković je rekao da će veliki izazov za operatere biti da omoguće što veći kapacitet protoka informacija, kako bi omogućili, na primer, neometano gledanje filmova, koje iziskuje veliki kapacitet mreže.

U Srbiji su pripejd pretplatnici i dalje dva puta brojniji od postpejd pretplatnika. Međutim, udeo postpejd pretplatnika je sve veći - prošle godine iznosio je 3,35 miliona, u 2010. 2,98 miliona, dok je u 2007. bio 1,7 miliona. Sa druge strane, broj pripejd pretplatnika je danas sa 6,8 miliona sličan kao 2007. - 6,76 miliona.

Prihod u mobilnoj telefoniji prošle godine je iznosio 846,7 miliona evra, dok je u 2010. bio 769,15 miliona, a investicije su povećane sa 132,99 na 138,67 miliona.

Broj fiksnih linija prošle godine je smanjen sa 3,11 miliona na 3,03 miliona. Janković je to smanjenje delimično pripisao krizi, zbog koje je deo preduzeća u teškoćama morao da otkaže usluge.

Investicije su opale na 56,7 miliona evra sa 75,29 iz 2010. i drastično su manje nego 2007. kada su iznosile 165,9 miliona evra. Investicije bi prema proceni Ratela trebalo povećati.

Modemski internet odumire

Broj korisnika interneta u prethodne četiri godine drastično je povećan - sa 1,2 miliona 2007, preko 1,7 2009. godine, 2,4 miliona pre dve godine, do 3,8 miliona prošle godine.

Drastičan rast u odnosu na prošlu godinu uslovljen je pravim "bumom" u internetu treće generacije, gde pre svega spada internet preko mobilnih telefona, gde se broj korisnika povećao sa 1,29 na 2,5 miliona korisnika.

Značajan trend na tržištu interneta je i polako odumiranje broja modemskih dajal-ap (dial-up) pretplatnika, čiji broj je od 2007. opao za više od 10 puta, a od prošle godine se prepolovio - na 60.694.

Izuzev mobilnog interneta, najzastupljeniji je ADSL sa 623.611 pretplatnika, a nakon toga kablovski sa 285.413.

Quote:Background

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2011. 41,2% domaćinstva ima priključak za internet, a širokopojasnu internet konekciju ima 31% srpskih domaćinstava. Više od pola građana u Srbiji, tačnije 53%, nije nikad koristilo internet.

Na nivou cele EU gotovo tri četvrtine domaćinstava je prošle godine imalo internet priključak. To je značajan rast u poređenju sa 2006. kada je pristup imala polovina domaćinstava. Pristup domaćinstava internetu varira od 45% u Bugarskoj do čak 94% u Holandiji. Udeo građana koji nikad nisu koristili internet kreće se od 5% u Švedskoj do 54% u Rumuniji.

http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/3966-...acije.html

Cela prezentacija dostupna na: http://www.ratel.rs/upload/documents/Kon...202012.pdf
Reply
#18
Quote:Na mobilnom manje priče, više interneta
D. I. KRASIĆ | 08. maj 2012. 20:56

U Srbiji sve manje korisnika koristi mobilne telefone samo za razgovore, u porastu korišćenje interneta preko mobilne mreže. Slanje SMS-ova i dalje na istom nivou


[Image: eko-mobilni.jpg]

U SRBIJI se mobilni telefon sve manje koristi za razgovore, dok upotreba interneta raste.

- Manje priče, više interneta, trend je koji se beleži u mobilnoj telefoniji tokom protekle godine u našoj zemlji, dok je slanje SMS-ova i dalje "stabilna kategorija" - ističu u Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije.

Broj pretplatnika mobilne telefonije u našoj zemlji dostigao je cifru od 10.182.023. To je godišnji rast za oko 200.000 korisnika. U prevodu: na sto stanovnika Srbije ide čak 143 mobilna telefona. Nasuprot tome, broj fiksnih linija prošle godine je opao za tačno 79.907 korisnika. Kao uzrok ovog smanjenja u RATEL navode krizu koja je izbrisala brojna preduzeća, a samim tim i njihovu telefonsku pretplatu.

Kod mobilne telefonije i dalje prednjače oni koji razgovaraju "na kredit": takozvanih pripejd korisnika ima tačno 6.823.111, dok je 3.358.912 registrovanih postpejd korisnika, što je rast od gotovo 100 odsto u proteklih pet godina. S druge strane, broj pripejd pretplatnika gotovo je na istom nivou kao 2007. godine.

- Broj pretplatnika mreže treće generacije se skoro udvostručio u odnosu na 2010. godinu, i u 2011. je iznosio 2,55 miliona korisnika - ističu u RATEL. - Broj korisnika itnerneta povećao se za 1,4 miliona, odnosno za 60 odsto, značajno zahvaljujući mobilnom internetu.

Mobilni operatreri lane su ostvarili prihod od 846,74 miliona evra, što čini čak 53 odsto ukupnih prihoda sa tržišta telekomunikacija. ž


MODERNIZACIJA

OČekuje se da prenos podataka putem mobilnih telefona i dalje raste, velikim delom zbog sve većeg značaja raznih društvenih mreža.

- Za operatere će biti veliki izazov da omoguće što veći kapacitet protoka informacija, kako bi korisnici, recimo, mogli nesmetano da gledaju filmove, što iziskuje veliki kapacitet mreže - ističu u RATEL.

izvor: V. Novosti
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#19
Quote:Srbi godišnje pošalju 1.240 SMS poruka, duplo više od proseka EU
Beta | 18. 05. 2012. - 12:00h | Foto: Reuters

U Srbiji ima više pretplata mobilne telefonije po stanovniku od evropskog proseka, ali je i veći broj stanovnika po filijali pošte, objavio je danas portal EurAktiv Srbija.


[Image: 229243_telefoni-foto-reuter_f.jpg?ver=1337335060]
Broj pretplata na mobilne telefone nije uvek povezan s ekonomskom situacijom u zemlji

U EU je 2009. godine, prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, bilo 125 pretplatnika mobilnih telefona na 100 stanovnika, a u Srbiji, prema podacima Republičke agencije za elektronske komunikacije za tu godinu - 132,2.

Sudeći po podacima Eurostata, broj pretplata, ali i broj poslatih poruka po stanovniku, nije direktno povezan sa ekonomskom situacijom zemlje, preneo je EurAktiv.

Srbija je, iako iznad evropskog proseka, u pogledu korišćenja mobilnih telefona daleko od evropskih "šampiona" u tom pogledu - Grčke sa 180 pretplata na 100 stanovnika, Italije - 151 i Finske - 145.

Najmanje pretplatnika ima u Francuskoj - 95 na 100 stanovnika i Letoniji - 99, a još manje u Hrvatskoj, koja će sledeće godine postati 28. članica - 91.

Kada je reč o broju poslatih poruka, prosek EU je 583, a u Srbiji oko dva puta više - 1.240.

U Srbiji ima više stanovnika po filijali pošte - 5.000 - od proseka EU, koji je 3.948 po filijali. Opširnije na http://www.euractiv.rs.

izvor: Blic
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#20
Quote:četvrtak 7.06.2012 | 00:45
Roming deset puta skuplji nego u EU
Izvor: Dnevnik

Potrošačima EU omogućene su čak deset puta niže cene telefoniranja u romingu, od cena koje domaći operateri omogućavaju građanima Srbije.


[Image: 14840166224f859731dd863514470602_640x360.jpg]

Niske cene rominga u EU pored telefoniranja sada se odnose i proveru elektronske pošte, kao i slanje MMS-a.

Trenutno mnogi operateri naplaćuju oko četiri evra po megabajtu za mobilne telefone u romingu untar EU, a od 1. jula, ograničenje će biti 70 evro centi bez poreza. To je oko 10 puta manje od onoga što plaćaju građani Srbije koji koriste internet preko mobilnog telefona u inostranstvu.

Operateri u Srbiji za roming u evropskim zemljama naplaćuju drastično više, izuzev u slučajevima kada imaju operatera partnera. Tako je megabajt u 1. zoni u romingu oko 7,5 evra bez poreza.

Srpski operateri SMS u romingu u Evropi naplaćuju najmanje 18 centi, dok je novo ograničenje unutar EU devet centi, dok poziv iz rominga “u komišiluku” građane Srbije košta u najboljem slučaju nešto manje od evra, a novo ograničenje u EU je 29 centi.

izvor: B92 - Biz
[Image: mzAebF3.gif]
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)