DVB-T2 - opšta tema
#1
Teme na starom forumu:
KF: Digitalna zemaljska u Srbiji - DVB-T2 i MPEG-4!
KF: DVB-T2 pilot mreža na proleće ili leto 2011

Dokument "STUDIJA IZVODLJIVOSTI I IDEJNI PROJEKAT RADIOPOKRIVANJA DIGITALNIM TV SIGNALOM NA TERITORIJI RS":
http://ratel.rs/upload/documents/Novosti..._15.12.pdf

Tehnički parametri DVB-T2 mreže (možda su korišćeni samo u naučne svrhe):
Modulation:256QAM
Carrier Ratio:3/5
Guard interval: 1/16
Net Bandwidth: 32 Mbps
Reply
#2
Ima li nekih novih informacija? Da li se početak DVB-T2 mreže odlaže ili ostaje taj datum (proleće ili leto 2011.)? Šta će biti sa analognim RTS2 sa predajnika sa kojih će ići digitalija na istim kanalima kao i sa RTS-ovim repetitorima i predajnicima ostalih televizija koji rade na kanalima na kojima će krenuti digitalna?
Reply
#3
Ima li životu u svemiru?
Šta je starije kokoška ili jaje?
Ima li života posle smrti?
Kuda sve ovo vodi?
Koliko će biti €uro za godinu dana?
Kada će Srbija ući u €U?
Kada će Srbija ugasiti analogno tv emitovanje????
“Obrazovana osoba je naučila da se informacija gotovo uvek objavljuje da bi u najboljem slučaju bila nekompletna; vrlo često je netačna, služi usmeravanju u pogrešnom pravcu, neretko izmišljena, neiskrena je ili – sasvim pogrešna.”
Russell Wayne Baker
Reply
#4
(15. Jan 2011, 22:16)dvb-t manijak Wrote: Kada će Srbija ugasiti analogno tv emitovanje????
4.4.2012
Reply
#5
VREME | BR 1042 | 23. DECEMBAR 2010

[Image: 968719_TV%20digital.jpg]

Izazovi digitalizacije
priredila marija vidić

Šta je to digitalizacija, šta čeka građane, televiziju, radio-stanice i državu, zašto je ona neminovna, da li treba da kupimo nov televizor i radio aparat i kada ćemo moći konačno da gledamo Novaka Đokovića u Full HD rezoluciji

Ploče koje pucketaju i preskaču, audio kasete sa trakom koja se mrsi, ogromne magnetofonske i druge filmske trake, bez obzira na sve njihove mane, voleli smo i volimo ih. No, kako to obično biva u brojnim sferama, veliki koraci kojima gazi tehnologija teraju nas da se odreknemo zastarelih medija XX veka zarad očuvanja sadržaja koji oni nose. Osim toga, iz današnje perspektive, teško je naći argument protiv novih tehnologija: na primer protiv velikog TV ekrana i kristalno jasne slike i zvuka, bez obzira da li na njemu gledamo Prohujalo sa vihorom ili najnoviji fudbalski meč.

Upravo na primeru pomenutog filma iz 1939. godine možemo videti sve prednosti digitalizacije: danas ga možemo gledati u originalnoj verziji pravljenoj u kolor tehnici, koja je tad bila novotarija, pa su boje blede i nejasne; a možemo pogledati i raskošnu, 2005. godine tehnički obrađenu i obojenu verziju istog filma, mnogo kvalitetniju od većine koji se danas prave.

Iako nam možda ova priča o novim tehnologijama, unapređenim medijima i ogromnim televizorima teško zbog ekonomskih problema koji nas more, digitalizacija – proces koji je u suštini svega toga – odavno je počela i razvija se nekakvim svojim tempom.

Čak i u Srbiji, koja i u ovoj sferi kaska za svetom nekoliko godina ili decenija, digitalizacija je počela i zvanično, kao državna strategija i cilj, još početkom prošle godine. Njena suština je prelazak sa analognog na digitalno stvaranje i emitovanje radio i televizijskog signala.

Mnogi smatraju da je digitalizacija nešto što nam samo stvara problem i trošak, nešto zbog čega ćemo morati da kupujemo nove televizore i drugu opremu, i što jednako osiromašuje i državu i televizije i građane. Stvar je ipak drugačija: nov televizor nije neophodan, troškovi građana će biti minimalni (a neki će ih potpuno biti lišeni), a televizije, radio stanice i država, koliko god se našle u problemu zbog troškova digitalizacije, trebalo bi da je posmatraju kao investiciju. Za emitere je to i način da opstanu i unaprede poslovanje.

Što se građana tiče, oni će dobiti bolju sliku, baš onakvu kakva izlazi iz studija, i kvalitetniji program, a očekuje se da će dobiti i veći izbor sadržaja. Televizija će postati interaktivna. Dnevnik nećemo morati da gledamo u 19.30 ako smo u tom trenutku zauzeti, već onda kada nam odgovara.

Takođe, TV program će biti pravljen u novoj tehnologiji. Odnos stranica slike koju sada gledamo je 4:3, a u budućnosti će biti 16:9. To je široka slika, nalik onoj u bioskopima. Moći ćemo da gledamo i pojedine kanale ili snimke u visokoj definiciji (High definition, HD), što je oznaka za kvalitet slike, odnosno broj tačaka koji je opisuje – što ih je više, slika je oštrija i jasnija. U budućnosti ćemo imati i takozvani surround zvuk (okružujući), koji će gledaocu davati privid da se nalazi usred događaja koji posmatra na televiziji. Zvuk će dolaziti s njegove leve i desne strane, spreda ili iza njega.

Što se radio signala tiče, i on će postati mnogo "bogatiji", odnosno biće praćen brojnim drugim sadržajima, koji su ograničeni samo maštom onih koji ga "šalju". Na primer, slušalac će moći uz muziku na svom aparatu da dobija i podatke o onome što sluša (izvođač, kompozitor, tekst pesme, izgled omota koji prati album...), ili podatke o vremenskoj prognozi, najnovije vesti, stanje na putu ili bilo koje druge, najraznovrsnije podatke.

Digitalni TV signal moći će da bude "uhvaćen" običnom antenom, kao što je popularna "loga". Građani će digitalnu sliku moći da gledaju i na običnim televizorima starije generacije, s tim što će morati da ga povežu sa jednom malom kutijicom koja predstavlja dekoder – pretvara digitalni u analogni signal. Ona se naziva i set top boks, i građani će biti u obavezi da je kupe ili će je dobiti, u zavisnosti od odluke vlasti. Ostali, koji imaju televizore novije generacije sa digitalnim tjunerom, i određenim tehničkim karakteristikama, moći će da primaju signal preko obične antene, bez set top boksa. Pošto će biti digitalna, slika će biti ili kristalno jasna, ili je, u slučaju smetnji i lošeg prijema, uopšte neće biti.

No, osim pomenutih, postoji još jedan veoma važan razlog zašto se ulazi u digitalizaciju: ovaj proces je neophodno izvršiti zato što je Srbija 2006. godine u Ženevi potpisala sporazum GE06 i time se obavezala da najkasnije do juna 2015. godine pređe na digitalno emitovanje radio i televizijskog signala. Isto su dužne da urade i sve evropske zemlje, s tim što članice EU imaju još kraći rok, jun 2012. godine.

Srbija je ovaj posao zbog kratkih rokova proglasila kao prioritetan i trebalo bi da ga završimo kad i članice EU, s tim što će se zbog kašnjenja u odnosu na prvobitni plan taj rok verovatno malo pomerati.

Digitalizacija, inače, nema mnogo veze sa napretkom Srbije ka Evropskoj uniji, već sa ugovornim obavezama (pomenutim sporazumom iz Ženeve) i geografskim položajem: onog trenutka kada i okolne države budu krenule u digitalno emitovanje, signali tih medija prekriće i teritoriju Srbije i nama će biti skoro nemoguće da gledamo našu analognu televiziju.

Među prvim koracima koji su preduzeti na početku procesa digitalizacije, bilo je izdvajanje emisionog sistema iz Radio televizije Srbije. Osnovano je novo Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze, koje će biti veza između TV stanica koje šalju digitalni signal i gledalaca. Napravljeni su i Strategija i Akcioni plan za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji, a digitalizacija je "uvedena" i u Zakon o elektronskim komunikacijama koji je ove godine zamenio stari zakon o telekomunikacijama. Televizije i radio stanice ušle su takođe u ovaj proces. Nabavlja se nova oprema, obučavaju se ljudi i počinje se sa digitalizacijom postojećih arhiva. Ovo poslednje je posao koji će verovatno trajati decenijama.

Kroz sve ovo prolaze ne samo sve evropske, već i zemlje u čitavom svetu. SAD su već prešle na digitalno emitovanje, i veliki broj evropskih zemalja je to obavio, neke posao privode kraju, kao na primer Hrvatska, a neke, poput Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kao i mi, na početku su ili u sredini procesa.

Na narednim stranicama biće više reči o tehničkim aspektima digitalizacije, o prvom digitalnom kanalu u Srbiji RTS Digital, o digitalizaciji radija, kao i radio i televizijskih arhiva RTS-a i Radio Beograda koji predstavljaju pravo kulturno i istorijsko blago Srbije.

VREME | BR 1042 | 23. DECEMBAR 2010.
MOZAIK

[Image: 968721_82-03.jpg]

Tehnički aspekt digitalizacije

Pripreme za novi TV ugođaj


U procesu digitalizacije, glavni posao RTS-a je da proizvede televizijski signal koji odgovara novim tehničkim pravilima i standardima. Takav signal predaje se terminalu, odnosno Javnom preduzeću Emisiona tehnika i veze, koje ga dalje distribuira gledaocima u čitavoj zemlji.

U tehničkom smislu, postoje dva glavna zahteva prilikom pravljenja slike: da ona bude digitalna, i da odnos stranica te slike bude 16:9, a ne kao do sada 4:3 (vidi ilustraciju).

Milena Vučetić, tehnička direktorka RTS-a, objašnjava da se sa digitalizacijom u suštini proces pravljenja slike ne menja mnogo, jer je ova televizija još devedesetih godina, kada su počeli da rade sa različitim uređajima za digitalne efekte, ušla u digitalnu sferu. Sredinom devedesetih svi značajni proizvođači profesionalne ENG opreme emigrirali su na digitalni zapis, pa je i RTS 1996. godine usvojio kao standard DVCPRO format za snimanje i emitovanje programa.

"RTS nema problem sa emitovanjem digitalnog signala, već sa firmatom slike. Mi u velikoj meri koristimo uređaje koji ne mogu da proizvedu sliku sa odnosom stranica 16:9 – tu uglavnom mislim na kamere, one su najveći problem. Kada kamera proizvede 16:9 sliku, onda je i sve dalje u lancu takođe podržava. Podržana je čak i HD slika koja će doći kasnije. O tome smo vodili računa prilikom nabavke opreme", kaže Vučetićka.

Postojeće kamere koje snimaju samo 4:3 sliku kupovane su oko 2000. godine, posle bombardovanja Srbije, kada se o digitalizaciji nije mnogo razmišljalo, i kada su 16:9 kamere bile drastično skuplje. Međutim, već 2003. godine za opremanje studija u Košutnjaku nabavljane su kamere koje mogu da snimaju u 16:9 formatu.

Međutim, postoje i drugi načini na koje se 4:3 slika može pretvoriti u 16:9, ukoliko je to nužno. Na primer, slika može da se raširi po horizontali, a zatim iseče s gornje i donje strane, tzv. letterbox ili da se "kropuje", tako da se dobije traženi odnos stranica, odnosno da joj se pridoda maska sa leve i desne strane, pa se na taj način popuni ceo ekran. Upravo na ovaj drugi način rešen je problem sa arhivskim materijalima koji se emituju na programu RTS Digitala jer su oni izvorno snimljeni u 4:3 formatu. Zato imamo onu prepoznatljivu sivu masku s leve strane koja popunjava sliku do odgovarajućeg odnosa stranica.

Sve ovo znači da bi RTS tehnički već sada mogao da ispuni najosnovnije uslove za emitovanje digitalne slike. Međutim, da li to znači i da ćemo u trenutku kada Srbija pređe na digitalno emitovanje moći da gledamo neku fudbalsku utakmicu u visokoj definiciji, na 16:9 formatu?

"Već u ovom trenutku možemo da emitujemo takvu sliku, a onaj ko ima digitalni tjuner može da je gleda na našem test kanalu koji se emituje sa Avale", kaže Milena Vučetić. "Važno je da gledalac ima LCD ili plazma televizor sa DVB-T ili DVB-T2 tjunerom i da podržavaju MPEG-4. Trenutno testiramo i 5:1 surround zvuk, pa se pojedini programi na test kanalu već emituju na takav način", objašnjava ona.

Pomenuti terminu DVB-T2 i MPEG-4 su veoma značajni za razumevanje tehničkog aspekta pravljenja i distribucije TV slike. DVB-T2 (od Digital Video Broadcasting — Terrestrial) označava evropski standard za emitovanje digitalne televizije zemaljskim putem. Standard DVB-T je prva usvojila Velika Britanija još 1997. godine, a DVB-T2 je sledeća generacija i on tek sada ulazi u upotrebu. Koristi se u Italiji, Velikoj Britaniji i Švedskoj, i u tom smislu Srbija je izabrala napredniji standard koji će biti opšteprihvaćen u trenutku kada naša zemlja uhvati korak sa digitalizacijom.

MPEG-4 je oznaka za način kompresije audio i video podataka i takođe je reč o unapređenom standardu u odnosu na MPEG-2, koji se uglavnom koristi u evropskim televizijama.

Milena Vučetić objašnjava da ova dva pojma za građane u praktičnom smislu znače samo to da će imati veći izbor programa. "Ta tehnologija omogućiće nam da u etru imamo, kako se planira, četiri multipleksa. Multipleks je grupa kanala koja se emituje na istoj frekvenciji. Ako bismo koristili DVB-T standard i MPEG-2 konverziju, u jednom multipleksu bi moglo da stane najviše šest kanala. Međutim, Srbija će primenjivati noviji DVB-T2 standard, koji je podržan MPEG-4 konverzijom, pa će obrada signala za prenos biti kvalitetnija. Umesto šest, u jednom multipleksu na istoj frekvenciji može da se prenese 14 kanala standardne definicije. Unapređenjem ovih standarda prenosi se drastično manje podataka do televizora, a kvalitet slike je isti ili bolji", objašnjava ona, dodajući da je u analognom domenu bilo mnogo lakše opisati i preneti sliku. Sada, svaka tačka na ekranu treba da bude opisana nulama i jedinicama. Što je kvalitetnija slika, tj. veća rezolucija, taj broj je veći.

VREME | BR 1042 | 23. DECEMBAR 2010

[Image: 968720_taka.jpg]

Intervju – dr Tatjana Ćitić, odgovorna urednica RTS Digitala
i Satelitskog programa

Zauzimamo novi kurs


Očekuje se veliko unapređenje u tehničkom, tehnološkom i programskom smislu. Digitalizacija je preduslov za široku primenu konvergentnih medijskih usluga, pomeraju se telekomunikacioni kapaciteti i granice. Klasična televizija dobija novu dimenziju kroz interaktivnost. Sve to će biti veliki podsticaj za provajdere programskog sadržaja, televizijske stvaraoce, operatore, korisnike

Mnogo pre nego što je u Srbiji počelo da se govori o digitalizaciji radiodifuzije, pre pet godina, Radio-televizija Srbije počela je eksperimentalno da emituje digitalni signal, najpre sa Avale, a potom i sa Fruške gore. Pre dve godine tako je nastao takođe eksperimentalni digitalni kulturno umetnički program, RTS Digital, koji 24 sata dnevno emituje programe klasične muzike, balet, opere, najrazličitiji kulturni dokumentarni program, pozorišne predstave, umetničke filmove, izbor iz najkvalitetnijih emisija iz arhive RTS-a... Program ima prepoznatljiv ne samo sadržaj već i vizuelni identitet: format slike (odnos stranica) je 16:9, a uz sliku starog, klasičnog formata 4:3 pojavljuje se i upadljiva siva maska sa leve strane.

Oni koji imaju televizore nove generacije, LCD ili plazma TV sa digitalnim tjunerom i najobičniju antenu, kao što je, na primer, čuvena "loga", a žive u oblastima koje prekriva signal RTS Digitala, dobijaju znatno kvalitetniju sliku i stereo zvuk ovog programa. Drugi građani mogu da ga gledaju zahvaljujući kablovskim operatorima – takva slika, iako izvorno digitalna, u prijemnike se doprema analognim putem pa kvalitet izrade nije previše očigledan.

O ovom programu, kao i o digitalizaciji uopšte, razgovarali smo sa dr Tatjanom Ćitić, odgovornom urednicom RTS Digitala Satelitskog programa.

"VREME": Kakva je slika koja se emituje na kanalu RTS Digitalu?

TATJANA ĆITIĆ: Slogan koji je postao sinonim ovog programa "digitalno oštro", ilustruje upravo ono što televizija budućnosti donosi. Insistiramo na što većoj zastupljenosti novih programskih sadržaja koji su proizvedeni savremenom tehnikom u wide screen formatu, sa zvukom vrhunskog kvaliteta, kako bi gledaoci RTS Digitala, uz kvalitetan programski sadržaj, zaista uživali u prednostima koje nudi digitalizacija, bar onim početnim koje se odnose na bolju sliku i ton. Razlika u kvalitetu u odnosu na klasičnu, analognu sliku, videće se još bolje kada program budemo emitovali u HD tehnologiji. Što se arhivskog programa tiče, prilagođen je za digitalno emitovanje. Arhivski snimci su izvorno 4:3 formata i zato, kada takav program prikazujemo, gledaoci vide već poznatu sivu masku sa jedne strane. Ona je i deo vizuelnog identiteta RTS Digitala, koji je jedinstven, originalan i od prvog dana jasno definisan.

Kako građani reaguju na RTS Digital? Ima li kritika?

Dobijamo mnogo pohvala i često nam govore da imamo blago (misli se na programski kanal) koje nemaju ni neke mnogo veće evropske televizije, ali na tome treba da zahvalimo ne samo dobroj strateškoj odluci da prvi specijalizovani program koji se digitalno emituje bude program kulture i umetnosti već i odličnom uredničkom timu koji bira programe i odličnim muzičkim urednicima.

Što se tehničkog kvaliteta tiče, ni u jednom trenutku nije bilo pitanja "zašto nam emitujete stare, arhivske programe", jer to su najbolji sadržaji, kulturna baština, arhivsko blago RTS-a. Često gledaocima ponudimo, sada digitalizovane, snimke stare nekoliko decenija koje su imali priliku da pogledaju nekada, a možda i nikada. Niko se u digitalnom dobu televizije neće odreći bogatog arhivskog blaga. Samo ga treba prilagoditi i birati najbolje, a nov sadržaj praviti u formatu koji odgovara novim, budućim uslovima i u programskom, i u tehničkom i u kreativnom smislu. Cilj nam je da ono što imamo ostane budućim generacijama, da program može da se gleda i za pet i 50 godina.

Suština digitalizacije je da građani dobiju kvalitetniju sliku, da se vizuelno i kreativno nova produkcija razlikuje od stare proizvodnje, a produkcioni alati daju veliku prednost digitalnoj proizvodnji. Mogućnosti su ogromne, a mi imamo kreativne ljude koji mogu da ih iskoriste i naprave jedan nov televizijski izraz.

Već se mnogo govorilo o tome šta građane očekuje u procesu digitalizacije. Šta je to što čeka televizije?

Mi već dugo razmišljamo o digitalizaciji i radimo na njoj. Još 2005. godine je počelo digitalno emitovanje signala i prvog multipleksa sa Avale, a ubrzo i sa Iriškog venca. Multipleks znači više programa na jednoj frekvenciji. Recimo, na 27. programu koji se emituje sa Avale imamo RTS Digital, Prvi program, Drugi program, kao i Test HD program. Suština je da se više programa emituje na istoj frekvenciji i gušće se popunjava opseg.

Država planira četiri multipleksa. U prvo vreme, od 2012. će postojati samo dva, sa po, kako je najavljeno, 14 programa, koji imaju nacionalnu pokrivenost. U prvom će biti nacionalni emiteri, a u drugom regionalni i lokalni, na osnovu aktuelnih licenci. Daleko veći broj programa je jedna od beneficija za gledaoce, mada u ovom trenutku još neizvesna. Pitanje je da li će, posebno imajući u vidu vrednost medijskog tržišta u Srbiji, taj infrastrukturni kapacitet u potpunosti u budućnosti biti iskorišćen.

RTS po evropskom iskustvu i praksi insistira na tome da dobije jedan ceo multipleks, jer smo u tom smislu odgovorili i na povećane potrebe gledalaca, i na trendove koji postoje u svetu po pitanju tematskih specijalizovanih programa koje nude medijski javni servisi. U taj multipleks bi, na primer, mogao da bude izmešten i poseban parlamentarni program sa prenosima skupštinskih sednica. Nama, koji smo prema Zakonu o radiodifuziji jedini emiter koji je obavezan da primenjuje nove tehničko-tehnološke standarde u proizvodnji i emitovanju programa, pristup kapacitetu jednog multipleksa omogućio bi upravo ono što i jeste naša obaveza u skladu sa tehnološkim razvojem – da emitujemo programe u SD-u (standardna definicija), zatim HD rezoluciji, kao i programe za prijem na mobilnom telefonu (DVB-H).

U tom smislu digitalizacija bi mogla da bude podsticaj za razvoj?

Upravo tako, primenom digitalne tehnologije, može se očekivati veliko unapređenje u tehničkom, tehnološkom i programskom smislu. Digitalizacija je preduslov za široku primenu konvergentnih medijskih usluga, pomeraju se telekomunikacioni kapaciteti i granice. Klasična televizija dobija novu dimenziju kroz interaktivnost. Sve to će biti veliki podsticaj za provajdere programskog sadržaja, televizijske stvaraoce, operatore, korisnike.

Da li će čitav proces mnogo koštati?

Digitalizacija arhive, dopisničke mreže, opremanje preostalih studija za proizvodnju programa u formatu 16:9 i još nekih "analognih ostrva", kako ih inženjeri nazivaju, mnogo košta. Kolege u Tehnici imaju listu prioriteta šta je neophodno učiniti do 2012. godine, a šta će se nabavljati kasnije, korak po korak. Ne može sve odjednom, jer je RTS ogroman sistem. Što se tiče proizvodnje programa, dosta je urađeno, ali čeka nas još mnogo posla. Računamo na taj trošak i da moramo u dogledno vreme da izdvojimo značajna sredstva za digitalizaciju.

Da li je rok za završetak digitalizacije realan?

Država je sebi dala rok 4. april 2012. godine. Posle nešto više od godinu dana od donošenja te odluke čuju se oprečna mišljenja koja stižu iz Ministarstva telekomunikacija o odlaganju dana kada će biti isključeni svi analogni predajnici. Inicijativa i predlog RTS-a je da se revidira rok i da on bude pomeren za kraj 2012. jer po Akcionom planu za prelazak na digitalno emitovanje država već kasni u sprovođenju planiranih faza, odnosno aktivnosti.

Krajnji rok prema sporazumu koji je Srbija potpisala sa Međunarodnom unijom za telekomunikacije je 17. jun 2015, ali je Srbija pomerila taj rok za ranije, kako ne bismo postali analogno ostrvo u digitalnom okruženju i da ne bismo imali tehničke smetnje koje mogu da naprave signali televizija susednih država.

To je dobra odluka, ali i u tome treba biti realan. Potrebno je da se obezbede tehnički uslovi za distribuciju i prijem digitalnog signala, da građanima budu distribuirani vaučeri-subvencije za nabavku set top boksova, odnosno dekodera digitalnog u analogni signal.

Evropske zemlje, kao i njihovi nacionalni medijski servisi su veliki značaj pridale edukaciji građana.

To je i naš plan. Brojna su pozitivna iskustva koja će i medijski javni servis Srbije voditi kroz programsku kampanju kojom ćemo gledaoce obaveštavati o digitalizaciji. Izdvajam primer promotivne kampanje u Švedskoj, koja je u svakom smislu školski primer digitalizacije – sve je bilo dobro isplanirano, organizovano i realizovano u rokovima.

Što se tiče drugih planova, mi radimo svoj posao, programski se pripremamo za digitalno doba, a još pre dve godine, kada smo počeli emitovanje ovog programa, kompletna produkcija u televiziji je počela da zauzima novi kurs – ka širokom formatu slike. Trudimo se da proizvodimo kvalitetno, za kasnije reprize, za sva vremena.
Radio Fokus zajedno sa piratskom mrežom "Radio Balkan" na nizu nelegalnih frekvencija na sramotu drzave - 1159. dan.
Reply
#6
Quote:Važno je da gledalac ima LCD ili plazma televizor sa DVB-T ili DVB-T2 tjunerom i da podržavaju MPEG-4.

Sa DVB-T tjunerom se ne može gledati DVB-T2.
Reply
#7
Kakvi idioti, umesto da naglase da će sa DVB-T prijemnicima ljudi moći samo da se slikaju, oni unose zbrku među gledaoce.

Quote:troškovi građana će biti minimalni (a neki će ih potpuno biti lišeni)

Biće ih lišeno čitavih 0,00001% građana koji u ovom trenutku imaju televizor s ugrađenim DVB-T2 prijemnikom.

Quote:Što se građana tiče, oni će dobiti bolju sliku, baš onakvu kakva izlazi iz studija

Ma sigurno. Kao što i na DiVX-u (takođe digitalna tehnologija) dobijaju istu sliku kakva izlazi iz holivudskih studija ili na MP3-ju (takođe digitalna tehnologija) s protokom od 32 kbps isti zvuk kao na originalnom CD-u. Sve u velikoj meri zavisi od protoka (npr. zato je digitalni Total TV na satelitu s ograničenim protokom osetno mutniji od digitalnog D3 ili IPTV signala), a ne samo od tehnologije.

Quote:Televizija će postati interaktivna. Dnevnik nećemo morati da gledamo u 19.30 ako smo u tom trenutku zauzeti, već onda kada nam odgovara.

To nema nikakve veze sa digitalizacijom kao prelaskom na DVB-T2 standard, već sa omogućavanjem snimanja u samom uređaju ili preuzimanjem snimljenog signala sa Neta.

Quote:Odnos stranica slike koju sada gledamo je 4:3, a u budućnosti će biti 16:9.

K'o da ovo ima neke veze sa digitalizacijom. Pojedini kanali su i analogno emitovali u formatu 16:9. To se zvalo PAL+.

Quote:U budućnosti ćemo imati i takozvani surround zvuk (okružujući), koji će gledaocu davati privid da se nalazi usred događaja koji posmatra na televiziji.

Taj zvuk postoji već desetak-petnaest godina u Evropi, ne znam zašto se od toga pravi fama, valjda zato što se Tanja Ćitić hvali stereo signalom (tehnologijom koja je u redovnoj primeni u normalnim zemljama tri decenije) kao „zvukom vrhunskog kvaliteta“ u 2011. godini.

Quote:Građani će digitalnu sliku moći da gledaju i na običnim televizorima starije generacije, s tim što će morati da ga povežu sa jednom malom kutijicom koja predstavlja dekoder – pretvara digitalni u analogni signal. Ona se naziva i set top boks, i građani će biti u obavezi da je kupe ili će je dobiti, u zavisnosti od odluke vlasti. Ostali, koji imaju televizore novije generacije sa digitalnim tjunerom, i određenim tehničkim karakteristikama, moći će da primaju signal preko obične antene, bez set top boksa.

Ta „mala kutijica“ (dobro da nije „velika kutijetina“) se pre svega zove digitalni zemaljski prijemnik, kao što se i satelitski risiver, za koji se takođe koristi termin STB, punim imenom zove digitalni satelitski prijemnik, odnosno uređaj za IPTV, takođe poznat kao STB, zove IPTV prijemnik. Ne znam zašto samo naše vlasti i mediji vole da mute vodu i uvode običnom svetu nerazumljive termine.

Inače, kao što već rekoh, ostali koji već imaju televizore novije generacije, takođe će u najvećoj meri moći da se slikaju i morati da nabavljaju zaseban digitalni zemaljski prijemnik, jer tek sada se u Srbiji STIDLJIVO pojavljuju televizori s integrisanim DVB-T2 prijemnikom.

Quote:onog trenutka kada i okolne države budu krenule u digitalno emitovanje, signali tih medija prekriće i teritoriju Srbije i nama će biti skoro nemoguće da gledamo našu analognu televiziju

Ma sigurno, evo otkako su Hrvati isključili analogiju, pola Vojvodine ne može da gleda RTS, RTV i komercijalne stanice. Dosta više tog lupetanja. Ako okolne države ne budu zračile preko mere, neće ometati naše signale. One koje sada zrače preko mere, poput Rumunije, ometaju i bez prelaska na digitalno emitovanje.

Quote:Sredinom devedesetih svi značajni proizvođači profesionalne ENG opreme emigrirali su na digitalni zapis

Bolje mi da emigriramo s ovakvim novinarima i stručnjacima. U tehničkom žargonu prelazak sa jedne tehnologije na drugu zove se migracija, a ne emigracija.
Reply
#8
Po svemu sudeći ne gine nam emigracija. Stars
Reply
#9
Sa foruma Sveta Kompjutera:

Stranger2 Wrote:Loša i dobra vest!

Najpre loša:
Srbija je odgodila prelazk na digitalnu za 2015-u godinu Sad
To znači da nećemo biti prva zemlja koja će koristiti DVB-T2 (što se do nedavno verovalo) već jedna od zadnjih (2015 je krajnji rok) koja će obaviti tranziciju Sad Sad Sad



Dobra vest je da je nabavljena oprema za emitovanje MUX 1 koji ce imati 12 kanala u SD rezolucijama. I verovatno ce poceti probno DVB-T2 emitovanje ove godine i postepeno ce pokrivati celu srbiju. Do kraja 2011 ce mozda biti pokrivena skoro cela srbija sa DVB-T2 signalom i kanalima na MUX1
A MUX 2 ce poceti da se pokriva 2012-e takdoje postepeno.

Najbolja vest u celoj prici je da ce 2015-e verovatno biti ugasen analogni signal ali da cemo DVB-T2 moci poceti gledati jos ove godine. Naravno samo tamo gde ukljuce predjanike i samo oni koji budu imalu DVB-T2 prijemnike.
link

Stranger2 Wrote:Nije zvanicno ali istina je jer sam cuo na vise mesta, na žalost.

A zvanične objave verovatno neće ni biti pošto zvanično nisu ni najavili prelazak na digitalnu pa ne moraju ni da se ispravljaju. Bio je neki sastaank i tada su napravili nesto kao prvu objavu. Tj. objavili su da ce obaviti tranziciju i da je novi plan da to bude 2015-e i sta je do sada nabavljeno od opreme. Odbijali su ostale komentare, verovatno zato da ih ne preplave kritikama. Zato i mislim da nista nece ni objavljivati. Plan gde je pisalo da ce to biti 2012-e je ocigledno samo plan a ne zakon.

Opravdanje je valjda da je DVB-T2 nova izuzetno složena i skupa tehnologija. ..kao da to nisu znali onda kad su donosili prvi plan Facepalm
link
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#10
Postoji li neko na ovom forumu da je iznenađen ovim informacija? Smile

Ne bih se iznenadio da gašenje analognog signala produže za još koju godinu, ako im neko spolja malo ne izvuče uši.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)