Radio Studio B
#1
Zvanični sajt:
studiob.rs/radio

Tema na starom forumu
Radio Studio B (KF arhiva)
Reply
#2
Studio B napokon popravio signal sa predajnika na Kosmaju na 105,4 pa se sada normalnije moze cuti u stereo tehnici (rekao bih da se cuje i bolje ako posmatramo jacinu signala). Ipak, ostaje utisak da je sada zvuk preglasan pa je opet u nekom procentu manje slusljiv.
Radio Fokus zajedno sa piratskom mrežom "Radio Balkan" na nizu nelegalnih frekvencija na sramotu drzave - 1159. dan.
Reply
#3
mogu samo da podelim sa vama moju odusevljenost Studiom b, kako se cuju preko satelita. Idu na 16stepeni na w2 i to fta. Jos ako kazem da ih slusam na risiveru nokia mediamaster 9800.
ko razume, shvatice.
Reply
#4
ja ih upravo slušam preko strima :-)
nove tehnologije...

dobra muzika, odličan zvuk, samo je dva puta pukao na kratko večeras
“Obrazovana osoba je naučila da se informacija gotovo uvek objavljuje da bi u najboljem slučaju bila nekompletna; vrlo često je netačna, služi usmeravanju u pogrešnom pravcu, neretko izmišljena, neiskrena je ili – sasvim pogrešna.”
Russell Wayne Baker
Reply
#5
radio studio b ima ubedljivo najbolju muziku u etru, zato su valjda na odlicnom 15. mestu najslusanijih u beogradu

Smile
Reply
#6
Može li neko da mi kaže zašto je program radija Studio B loš? Ništa interesantno na njemu.
Reply
#7
Clanak od pre nekoliko dana, a pod je 42. rodjendan Studija B.

Quote:MESTO REZERVISANO SAMO ZA LEGENDE
Press, 25.03.2012; Strana: 30

1. aprila STB će obeležiti 42 godine postojanja, a dugogodišnja
novinarka Branislava Milunov nam je ponudila do sada neobjavljena sećanja slavnog radija


Studio B oglasio se zvanično 1. aprila 1970. godine. Uz zvuke pesme „Na, Na, Hey, Hey, Kiss Him Goodbye“ grupe „Stim“, u etar je pušten jedan od najslušanijih radija u velikoj Jugoslaviji. Dugogodišnja novinarka Studija B Branislava Milunov, zajedno sa toncem Zoranom Mihajlovićem Muzom, prikupila je izjave, svedočanstva i sećanja ljudi koji su stvarali istoriju Studija B, a koja su sada prvi put objavljena.
Prema rečima Slobodana Glumca, nekadašnjeg direktora „Borbe“, Studio B je nastao sasvim slučajno.
- Početna ideja je u stvari nastala u „Jugoslovenskoj reviji“, koja je u to vreme bila sastavni deo „Borbe“. Bata Tomašević, agilni urednik „Jugoslovenske revije“, časopisa koji je izlazio na stranim jezicima i bio namenjen inostranstvu, doneo je odnekud ideju da pokrene neku vrstu radija bez velikih ambicija, mislio je da ta radio-stanica na neki način posluži i propagandi i reklami knjiga i monografija koju je „Jugoslovenska revija“ izdavala - govorio je Slobodan Glumac.

Istorijsko „Dobar dan“

Ali i to je bilo dovoljno da se uzburkaju duhovi, bilo je raznih kritika, jer se Radio Avala pojavio u „vruće“ vreme, dok je Beograd još bio pod utiskom studentskih protesta ‘68. Neki su tvrdili da je stanica nastala divlje i mimo zakona i da su u uređivačkom odboru angažovani Matija Bećković, Duško Radović i druge osobe opozicionog profila. Čak se sumnjalo da je stanica finansirana iz inostranstva u vezi sa Radijom Slobodna Evropa.
Da bi se otklonili svi nesporazumi, rad Radio Avale je obustavljen. Uređaje je otkupila „Borba“ i pod idejom „šteta je da to propadne“ nekoliko entuzijasta predvođenih iskusnim novinarom Draganom Markovićem počelo je da stan kolege Blagoja Lazića na 10. spratu „Borbe“ pretvara u ono što će postati Studio B. Glumac Ivan Bekjarev bio je prvi koji slušaocima poželeo istorijsko „Dobar dan“.
- Imao sam dosta iskustva kao voditelj u raznim drugim situacijama, posebno na estradi. Mi smo se tada dogovorili da moramo govoriti brže nego voditelji Radio Beograda, koji su metalnim glasovima, polako, artikulisano, čitali vesti i govorili, što nije bilo prirodno. Smatrali smo da moramo da budemo u duhu vremena, pa čak i ispred vremena. To je bio glavni kvalitet Studija B - kaže Bekjarev.
Dragan Marković se u svojim kazivanjima sećao i nastanka imena novog radija, koji je zajedno sa Borjanom Kostićem, prvim muzičkim urednikom, procenio da „Studio“ zvuči neutralno a „B“ asocira i na Beograd i na „Borbu“, koja je bila osnivač. U priču je ušao i Kornelije Kovač, koji je komponovao čuvene špice Studija B, dok je Zoran Simjanović radio špicu za vesti. Od prvog dana uvedeno je pravilo da svi rade sve, a Bekjarev je govorio da je Dragan Marković u tom smislu bio neprevaziđen.
- Mislim da taj čovek nije spavao, od jutra do jutra je radio - govorio je Bekjarev.
Studio B je sticao status kultnog radija pre svega zbog svojih prepoznatljivih glasova, a najveću zaslugu za otkrivanje talenata imao je Dragan Jelić, koji je doveo Zorana Modlija, pa se vremenom formirao čuveni trio u sastavu Sloba Konjević - najlepši glas, Marko Janković - najbolji voditelj, Zoran Modli - najbolji di-džej. Od ženskih glasova, tu su bile Zlata Numanagić, Dina Čolić, Ljerka Draženović, a mušku ekipu pojačavali su i Zvonko Pantić, Aca Kostić i Branko Čupković.
Urbani radio je nabavljao ploče odakle god je mogao, povezao se sa velikim diskografskim kućama, ploče su slali i dopisnici „Borbe“, a neke su donosili zaposleni sa Studija B sa svojih putovanja. Nije bilo diskriminacije po pitanju muzičkog ukusa, i narodnjaci su bili dobrodošli. Dragan Jelić je vodio Sabor Studija B, a prvi su bili Cune i Tozovac. Sa talasa Studija B stizali su uživo i tamburaši i Zvonko Bogdan.
I dolazak legende Studija B Marka Jankovića nije išao baš glatko. Zoran Modli je vodio „Diskomer“, a Janković je bio zadužen za slaganje ploča i rekli su mu da nema šanse da postane voditelj, jer ne zna da kaže S, pa se malo i iskompleksirao. Međutim, sreća je bila na njegovoj strani: jednoga dana Zoran Modli se nije pojavio na poslu, pa je Janković vodio „Diskomer“.

Simboli vremena

Uleteo je kao prva zamena, a kasnije ušao u istoriju. U istoriju su ušla mnoga novinarska imena, a među njima je i jedan od simbola Studija B i legenda Beograda, novinar Đoko Vještica, urednik „Beogradske razglednice“. Vještica je osmislio i uz pomoć grada pokrenuo mnogobrojne akcije koje su građanima olakšavale život.
Posebno značajna godina za Studio B bila je 1975, kada je u redakciju došao Duško Radović. Radović je uvek tačno u 7.13 ujutru izlazio iz svoje sobe sa velikim slušalicama na ušima, a u 7.15 sledilo je njegovo čuveno „Beograde, dobro jutro!“
- On je bio zaštitni znak Studija B. Njegovo „Beograde, dobro jutro“, koje je pravio dolazeći u osvit u Beograđanku, spremajući je neposredno pred emitovanje, najlepši je deo onoga što je Studio B ukupno radio. I danas ga mnogi citiraju, pa i oni koji su bili protiv njega. On je bio jedna izuzetna ličnost i ako treba nekog iz Studija B izdvojiti na vrh, onda je to Duško Radović - govorio je Slobodan Glumac.
Autor: STANKO STAMENKOVIĆ

Pres via MC

U topiku Radio arhiva mogu se cuti neki od dzinglova Studija B, a mislim da ce tamo biti jos neki snimaka uskoro.
Radio Fokus zajedno sa piratskom mrežom "Radio Balkan" na nizu nelegalnih frekvencija na sramotu drzave - 1159. dan.
Reply
#8
Sad se setih, pricao sam sa tatom o tome, ali da li je Studio B ranije reemitovao program Radija Luksemburg i do koje godine su ga pustali preko noci?
"Kakvi mladi, takvi stari...Od ovog trenutka, trazimo nove...mlade. Alo, javite se!"

[Image: dsdsv_copy.png]
Reply
#9
Quote:Studio B slavi 43. rođendan
30. Mart. 2013 | 19:20, Izvor : Studio B

Studio B 1. aprila slavi 43 godine postojanja. Rođendan ćemo tradicionalno obeležiti dodelom nagrade „Najbeograđanin", a ove godine i izložbom plakata inspirisanih Beogradom i Studiom B.


[Image: studiob22072008.jpg]

Reč je radovima maturanata Škole za dizajn. Izložba će biti otvorena u holu Palate „Beograd" u ponedeljak u 11 časova.

izvor: Studio B
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#10
(31. Mar 2012, 00:06)Predrag Wrote: Clanak od pre nekoliko dana, a pod je 42. rodjendan Studija B.


Pres via MC

U topiku Radio arhiva mogu se cuti neki od dzinglova Studija B, a mislim da ce tamo biti jos neki snimaka uskoro.

Da li je ziva Ljerka Drazenovic, gde zivi sada...............
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)