Radio Beograd 1, 2, 3
#31
Quote:Iz ličnog ugla – medijske magle i vetrovi

Vreme, 14.4.2011.

»Atlantis«, priča o profesiji

Dušan Radulović

Mic po mic, bez mnogo "sećanja" na povod, priča je dobila potpuno drugi smisao. Od profesionalnog neslaganja do političke borbe


Uvek me je interesovala "metodologija pravljenja slučaja", pa sam tokom novinarske karijere imao prilike da natenane proučim neke od značajnijih slučajeva, a i sâm sam bio žrtva u "ona vremena" kada je belo bilo crno, a crno belo. Tada sam se praktično uverio da nema te Save i Dunava koji te mogu oprati ako te opljune majstor. Ako sam bio preterano slikovit – oprostite, ali smatram da je baš takva ilustracija neophodna zbog redova koji slede.

O ukidanju emisije "Atlantis" Drugog programa Radio Beograda obavešten sam poslednjeg petka prošlog meseca, po podne, pa sam predložio da o detaljima razgovaramo u ponedeljak. Nisam baš bio oduševljen što je glavni urednik Radio Beograda 2 Đorđe Malavrazić to učinio na takav način, dan posle sednice Programskog odbora RTS-a na čijem smo završetku desetak minuta posvetili i toj temi. Gospodin Malavrazić je svoj potez obrazložio nekoliko dana kasnije (30. mart, "Politika"). Znao sam i to da je sa autorkom emisije Biljanom Đorović razgovarao o tome da bi o sadržaju valjalo da se konsultuje sa ljudima koji "potpisuju" i delove programa i program sam, ali ni notorna činjenica da su pred zakonom oni odgovorni za sadržaj, a ne autor, nije bila dovoljna. Komunikacije te vrste nije bilo.

Razume se da sam već bio čuo neke od emisija koje su bile direktan povod za potez glavnog urednika Radio Beograda 2. Slušao sam ih kao profesionalac i najviše mi je zasmetalo to što se ne radi o "analitičkom pristupu", kako to sada stavljaju u prvi plan neki od branilaca, jer jednostavno – analize nema! Nema nekog ko bi, možda, argumentima usmerio raspravu i na neku drugu stranu, činjenicama osvetlio neki drugi aspekt događaja ili pojave. Ali zato, na primer, ima relativizacije broja žrtava u Srebrenici (u jednoj emisiji gosti u studiju rekoše da ih je "samo 442 streljanih", a da za ostale "nema dokaza").

I potom krene "slučaj"!

Pisalo se po novinama svašta. I pored dobre volje koja je postojala da o tome nešto kažemo, čak ni do jedinog zakazanog razgovora nije došlo. Ali je zato u podnaslov jednog od tekstova stavljeno da "generalni direktor RTS-a i direktor Radio Beograda o tome ništa ne znaju". Za prvog je tačno, u trenutku kada su ga pitali nije znao, ali za mene nije! Ja sam novinara "Svedoka" koji me je u taj petak predveče pozvao telefonom ljubazno zamolio da dođe u ponedeljak i da ću dati izjavu. Nije se javio.

Nekoliko dana kasnije će se kolumnista "Svedoka" Vladan Dinić (ne mogu da tvrdim da je reč o istom čoveku koji me je zvao), osuđujući ukidanje "Atlantisa", onako usput, sarkastično zapitati: "Šta će nama u Srbiji takve emisije koje vlast ne kontroliše, i šta imaju tu neki svetski velikani da unose smutnju, pričajući priče, da je Srebrenica prenaduvana, da je ovo, da je ono...?"

Tako najpre u naznakama, a potom sve jasnije čitava priča dobija širi kontekst, pa je na jednoj od sednica Skupštine poslanik DSS-a Željko Tomić, uz konstataciju da je ukidanje emisije "kap koja je prelila čašu", zapitao "da li su slobodni mediji državni i nacionalni interes" i "da li je svaka emisija koja ne deli Vladin evrofanatizam nepodobna". Onda su usledili tekstovi u kojima meta više nije ni glavni urednik Drugog programa ni Radio Beograd, već – Dragoljub Mićunović. Najpre je to učinio Ratko Dmitrović ("Frankfurtske vesti"), a potom u podužem uvodniku ("Pečat" 1. april), uz citate i priču o Mićunovićevom bivšem životu i angažmanu, to čini i Milorad Vučelić. Između ostalog, za njega kaže da je "on, kao i DS i niko drugi, kriv i odgovoran za zabranu emisije ‘Atlantis’".

Pisanu izjavu o "slučaju Atlantis" medijima dostavlja i lider DSS-a Vojislav Koštunica. "Vlast više ne može da izdrži da na javnom servisu postoji makar i jedna jedina emisija u kojoj se iznose kritički stavovi prema evroatlantskoj politici sadašnjeg režima", piše između ostalog u izjavi. Uz ocenu da je "ovo pitanje elementarne medijske slobode i prava na slobodnu javnu reč" potom zaključuje: "Ne treba čekati da se posle zatvaranja emisija počnu zatvarati i ljudi koji drugačije misle."

I tako, mic po mic, bez mnogo "sećanja" na povod, priča je dobila potpuno drugi smisao. Od profesionalnog neslaganja do političke borbe.

Jer, teško mogu da poverujem u iskrenost Vojislava Koštunice, u njegovo uverenje da je ugroženo "pravo na slobodnu javnu reč", kada tu pisanu izjavu daje samo desetak dana pošto je bio gost u političkom magazinu "Sedmica" Prvog programa Radio Beograda i kada mu je na raspolaganju bilo trideset šest minuta da "drugačije misli" i to saopšti mnogo većem broju slušalaca nego što ih ima "Atlantis".

Razume se da su priliku dočekali i marginalci, oni koji najviše vole da pozdravljaju na hitlerovsko-kvislinški način i koji smatraju da je agresivnost pravi argument u polemikama (pa i šire). Njihovom uhu prija svaka teorija zavere i stičem utisak (s lica mesta, recimo na antifašističkom mitingu u Novom Sadu) da teško razumeju rečenicu koja se ne završava znakom uzvika, a da one koje se završavaju znakom pitanja nisu njihovo polje interesovanja. Pogotovo ako taj znak stoji iza iskaza o nekim tragičnim stvarima koje su tokom krvavih godina činile pojedine srpske jedinice, njihovi delovi ili, pak, paravojne snage. Tako, na primer, pojedini, mada česti, sagovornici iz emisije "Atlantis" neće negirati da je bilo zločina, ali će reći da je "cifra prenaduvana", baš kao i kad govore o zločinu u selu Račak na Kosovu. Na to što su zatrte čitave porodice uključujući i decu neće trošiti reči, ali će o srpskim žrtvama potanko iznositi detalje.

Za ljude koji ne znaju, nema se vremena da se baš sve sluša, ali sve teme koje su bile predmet "spora" povodom emisije "Atlantis" potpuno su legitimne i obrađivane su i na ostalim programima Radio Beograda. Razlika je samo u – profesionalnom pristupu! Obaveza je javnog servisa kome Radio pripada da ih obradi na profesionalan način, pa se tako i selektuju ljudi koji će se pojedinim temama baviti, pa razgovaramo u redakcijama i na programskim kolegijumima... Pa procenjujemo relevantnost odabranih sagovornika prema njihovoj stručnosti, sposobnosti da podatak ili stav jasno saopšte slušaocu, pa kako da uparimo sagovornike koji su "za" i one koji su "protiv", a pritom, s obzirom da se uglavnom radi o otvorenom, "živom" programu, ni u primisli ne dovodimo u pitanje sposobnost urednika u studiju da reaguje ako proceni da je potrebno. Na kraju, ali ne i najmanje važno – kakav sadržaj mi u tom delu programa želimo da "pošaljemo" slušaocu! Rečju, novinarstvo tako funkcioniše od kada je formirana prva redakcija.

Novinar ima pravo da bira da li će biti "slobodnjak" pa svoj proizvod nuditi onome ko želi to da objavi ili gde će, u kojoj redakciji da radi, za koga i pod kojim uslovima. Najbolje to znaju oni koji su se dokazali na "tržištu" i promenili nekoliko redakcija tražeći mesto, novac sada na stranu, koje njihovom senzibilitetu i interesovanjima najviše odgovara. Svaki dogovor za posao, a promenio sam priličan broj redakcija tokom karijere, podrazumevao je i razgovor o uređivačkoj politici, kako da se uklopim u uzuse koji u svakoj od njih postoje, a dešavalo se da iskorake koje sam u nekoliko navrata činio moram debelo da obrazlažem da bi bili prihvaćeni. Argumenti profesije, bilo da je reč o formi ili sadržaju, u tome su mi bili najbolje "oružje". Pa opet, smatram da novinar nema pravo da zaboravi gde radi. Jedno je pisati za tabloid, a drugo za ugledni nedeljnik, jedno je u radiju biti DJ, a drugo autor analitičke emisije. Sve se, na kraju, svodi na uzuse i aksiome koji se ne smeju dovoditi u pitanje, a jedan od osnovnih je – "druga strana".

Tek kada čuje različita mišljenja, slušalac će imati dovoljno "materijala" da sam donese stav o temi koja mu je prezentovana. Kada mu se tako nešto uskrati, onda se to zove – manipulacija. To najbolje znaju neki od onih koji su ustali u "odbranu" emisije pozivajući se na "slobodu misli i javne reči".

Autor je direktor Radio Beograda

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=985812
Reply
#32
Quote:Jubilej emisije "Susretanja" Radio Beograda 1
Klasika za svačiju dušu
A.N. | 15. 05. 2011. - 00:02h

BEOGRAD - Petog januara 2011. godine navršilo se trideset godina od emitovanja prve emisije „Susretanja” na programu Radio Beograda 1.


[Image: 142377_kuradio-aleksandra-paladin_hs.jpg?ver=1305400876]
Aleksandra Paladin, urednica „Susretanja”

Od tog vremena pa do danas emisija je emitovana svakog radnog dana u različitim terminima, a danas se može slušati od 13 do 14 sati. „Susretanja” se bave aktuelnim događajima iz sveta umetničke muzike. Za 30 godina postojanja gotovo da ne postoji nijedan eminentni domaći umetnik koji nije gostovao u emisiji.

U okviru proslave biće održana dva koncerta: prvi je zakazan za 15. maj, kada će u terminu promenadnog koncerta na Kolarcu nastupiti mladi talenti. Istog dana biće promovisan dupli CD na kome će se naći snimci načinjeni za potrebe „Susretanja”. Drugi koncert biće održan u novembru, takođe na Kolarcu, kada će nastupiti Mešoviti i Dečji hor, Big Band i Narodni orkestar RTS.

izvor: Blic
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#33
Odlična emisija na totalno pogrešnom mestu
“Obrazovana osoba je naučila da se informacija gotovo uvek objavljuje da bi u najboljem slučaju bila nekompletna; vrlo često je netačna, služi usmeravanju u pogrešnom pravcu, neretko izmišljena, neiskrena je ili – sasvim pogrešna.”
Russell Wayne Baker
Reply
#34
Quote:Radio Beograd slavi 87. rođendan
Tanjug | 01. 10. 2011. - 13:05h | Foto: Z.Raš

Radio Beograd danas obeležava 87. godišnjicu postojanja, na dan kada je daleke 1924. godine eksperimentalni program emitovan prvi put iz radiotelegrafske stanice u Rakovici.


[Image: 84319_zavirili19-arhiv-foto-z-ras_hf.jpg?ver=1317467297]
Arhiv Radio Beograda

Ta radio stanica oglasila se u etru kao prva radio stanica na Balkanu. Prva emisija "Probni koncert" održana je 19. septembra 1924. godine i zbog postignutog uspeha ponovljena je 26. septembra.

Taj prvi "radio koncert" imao je dobar publicitet u štampi, a posle tog uspeha, odobreno je da se od 1. oktobra 1924. godine, utorkom, četvrtkom i subotom, emituje program u okviru koga su emitovani koncerti, berzanski izveštaji i ostale novosti.

Organizaciju muzičkog dela programa preuzela je direkcija Beogradske opere, a prvi zvuci Radio Beograda na talasnoj dužini 455 metara pod današnjim imenom Radio Beograd čuli su se 24. marta 1929. godine.

Radio Beograd je sada deo javnog servisa Radio-televizije Srbije i ima nekoliko programa - Prvi program, Radio Beograd 2, Treći program, Beograd 202, Stereorama i Dramski program.

On ima jedan od najbogatijih tonskih arhiva u ovom delu Evrope i bogatu foto i drugu dokumentaciju.

izvor: Blic
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#35
a sada vesti iz budućnosti, jer sada je nedelja 2. okt 2011.
Quote:понедељак, 03. окт 2011, 09:55

Нова програмска шема Радио Београда 1

Најслушанији информативни радијски програм у Србији и наша најстарија радио станица Радио Београд 1, од 3. октобра значајно ће изменити сатницу у жељи да осавремени програм и прошири круг слушалаца.


Суштина промена је комбинација интересантних информативних садржаја и динамичног дизајна програма, а по угледу на савремене светске електронске медије, посебно јавне радио сервисе европских земаља.



Шта је конкретно ново? У једном од најслушанијих радијских термина, у 9 часова, емитоваће се двадесетоминутне вести, што је прва дужа информативна емисија после тросатног јутарњег програма и петоминутних вести које се емитују у оквиру „Буђења". То ће бити прилика за највећи део публике да се први пут тога дана детаљније упозна с најважнијим догађајима. У наставку програма следи преглед светске, регионалне и домаће штампе, чиме слушаоци добијају прилику да чују више о глобалним догађајима који због најважнијих домаћих политичких и економских збивања често не налазе довољно места у редовним информативним емисијама.


Од 10 часова почиње тросатни магазински програм назван „Таласање". Први део програма је једносатна „Шетња", термин испуњен кратким разговорима, репортажама, укључењима и прилозима информативног типа, а новинари који воде програм од 10 часова биће пред микрофоном све до 13, за разлику од досадашњег мењања водитеља и стила програма из дана у дан, а често и из сата у сат. Од 11 часова, у наставку преподневног програма, следи једносатни сегмент „Пусти причу" који ће се фокусирати на једну актуелну друштвену, политичку или економску тему, уз релевантне госте. Једна од најуспешнијих информативних емисија Радио Београда 1, „У овом тренутку", базирана на укључењима репортера са терена остаје у истом термину од 12.15, али сада као део овог тросатног блока може квалитетније да се надовеже на догађаје с којима је публика већ упозната раније током програма.

Програм за младе који је био емитован у 9, сада у новом руху, добија нови термин од 13 часова. Емисија класичне музике „Сусретања" која је емитована од 13 часова добија поподневни термин од 16 часова. Култна емисија Радио Београд 1, „Караван" доживеће значајан редизајн, али ће задржати свој препознатљиви дух и термин. "У ритму поподнева" такође мења термин, нови је уторком и четвртком од 18 часова.


По речима главног и одговорног уредника Радио Београда 1, Ђорђа Влајића, који је ту функцију преузео крајем прошле године, циљ ових измена је да се прошири слушалачка база како би обухватила и млађу публику која је заинтересована за вести и анализу вести, али није због обавеза у могућности да увек континуирано слуша програм из сата у сат, већ јој више одговарају краћи садржаји. Ударни прилози биће понављани и развијани како се сам догађај развија, тако да ће они који слушају програм можда свега пола сата током овог сегмента ипак бити у прилици да се упознају са свим актуелним догађањима, а они који слушају континуирано бити упознати са новим моментима, што је опробан концепт свих савремених електронских медија информативног типа.


Радио Београд 1 од 2000. године неколико пута је иновирао програм, а најзначајније измене биле су поред промене водитеља после 5. октобра, давање веће минутаже страној музици у односу на домаћу и пребацивање тежишта с народне музике на домаћи поп. Ипак, највидљивија промена догодила се 2009. када су Драган Илић и Горица Нешовић почели да воде јутарњи програм на Радио Београду 1. После две године емитовања „Буђења" показало се да није тешко привући млађу публику и подићи слушаност емитовањем атрактивног програма, без обзира о којој је станици реч, а циљ нове промене програмске шеме је да се надовеже на „Буђење" и створи квалитетан преподневни програм који ће привући млађу публику али и задржати верне слушаоце.

Целокупан програм Радио Београда 1 може се слушати путем интернета на сајтовима http://www.rts.rs и http://www.radio beograd.rs а омогућено је и слушање у виду подкаста, као и појединачно преузимање сваког једносатног блока директно са сајта РТС-а, секција Радио, тридесетак минута по завршетку тог блока. На сајту РТС-а можете видети целокупну програмску шему из дана у дан као и детаљнију најаву сваке емисије.

na sajtu RTS-a ima i slika
“Obrazovana osoba je naučila da se informacija gotovo uvek objavljuje da bi u najboljem slučaju bila nekompletna; vrlo često je netačna, služi usmeravanju u pogrešnom pravcu, neretko izmišljena, neiskrena je ili – sasvim pogrešna.”
Russell Wayne Baker
Reply
#36
Oni i dalje imaju dva sajta. Fantastično.
Reply
#37
To je najmanji problem...
oni imaju sve duplo (info, kultura, sport,...)
“Obrazovana osoba je naučila da se informacija gotovo uvek objavljuje da bi u najboljem slučaju bila nekompletna; vrlo često je netačna, služi usmeravanju u pogrešnom pravcu, neretko izmišljena, neiskrena je ili – sasvim pogrešna.”
Russell Wayne Baker
Reply
#38
Quote:четвртак, 01. дец 2011, 17:37 -> 18:33
Три деценије "Сусретања"

Гала концертом под називом "Сусрет са Мокрањцем" емисија "Сусретања" на Првом програму Радио Београда обележава три деценије емитовања. Емисија се труди да представи уметничку музику онако како захтевају савремени медији, каже ауторка Александра Паладин.


Емисија "Сусретања", која се сваког радног дана емитује на првом програму Радио Београда, обележава 30 година постојања. Тим поводом вечерас ће у дворани Коларчеве задужбине бити одржан концерт под називом "Сусрет са Мокрањцем".

[Image: Bigbend%20RTS.jpg]
Биг Бенд РТС-а

Музику најзначајнијег српског композитора Стевана Мокрањца извешће Биг Бенд РТС-а, Мешовити хор РТС-а и Народни оркестар РТС-а, са диригентима Иваном Илићем и Станком Јовановићем.

Сваког радног дана Александра Паладин, уредница емисије "Сусретања" поздравља слушаоце Првог програма Радио Београда и информише их о свим музичким збивањима у Београду и шире. Током протеклих 30 година ову емисију уређивале су и водиле наше еминентне медијске личности.

Емисија је постепено еволуирала и с обзиром на то да се емитује у оквиру Информативног програма Радио Београда прерасла у својеврстан дневник класичне музике.

"То што Радио обавља је једна од функције јавног сервиса. Дакле, да обавести, али и да образује оне који не знају пуно о класичној музици, а затекли су се на нашим таласима", каже Ђорђе Влајић, главни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда.

[Image: ekipa-Susretanja.jpg]
Александра Паладин и Ђорђе Влајић

Скоро да нема уметника чији наступ није забележен и коментарисан у овој емисији, и скоро да нема младог уметника коме на старту "Сусретања" нису пружили подршку.

"Сусретање" је емисија која се труди да представи уметничку музику онако како захтевају савремени медији, да будемо актуелни и да наше слушалиште буде од најмлађих до најстаријих", каже Александра Паладин, уредник емисије "Сусретања".

izvor: RTS
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#39
Sve gledam gde da pohvalim radio beograd 1, 2/3, i 202, evo ovde cu odgovoriti.
Radio Beograd od mene ima veliku pohvalu, poradili su dosta na predajnicima i linkovima sto mene svakim danom su sve bolji i bolji.
U predajnicima kako sam primetio imaji neke iskombinovane fitere koje nemaju ostale nacionalne radio stanice zbod devijacija i sl.
Merio sam u dBuV Ovcar 70 dBuV od 700 metara predajnika i pravi razmak od 88.10mHZ do 88.35mHZ to iznosi 250 Khz sto me najvise obradovalo i tako isto 90.1mHZ i 101.6mHZThumb up
Reply
#40
Samo sto nisu resili pitanje 202 i Stereorame.
Nacionalna mreza a cuje se samo u Beogradu. Onda je i stereorama isto nacionalna.
Kao i drugi i treci program koji dele frekvenciju. Trebalo je ih razdvojiti, svako svoju frekvenciju.
Njima je na TTX i dalje frekvencija 98.5 za 202 u Beogradu.
Eto koliko su azurni.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)