Radio Beograd 1, 2, 3
#11
taj EKO je skraja '80-tih bio na radio Krusevac (folk radio), ako me pamcenje dobro sluzi, zaprepastio sam se kada sam pre par godina isti taj dzingl cuo na 202, inace EKO valjda je skraceno od Ekonomsko propagandni program
Reply
#12
Oni i dalje pričaju o nekoj digitalizaciji, a još uvek se RBG2 i 202 ne čuju u dobrom delu Srbije...
Reply
#13
Quote:Metropoliten opera uživo na Radiju Beograd

Prvi put u istoriji, direktni prenosi predstava biće na redovnom programu nacionalnog radija.
Od 15. januara do 14. maja, direktno sa pozornice Metropoliten opere u Njujorku slušaoci će subotom moći da slušaju glasove operskih zvezda kao što su Rene Fleming, Karita Matila, Natali Dese, Ana Netrebko, Plasido Domingo, Dmitri Hvorostovski, Huan Dijego Flores i drugi.

Slušaoci u Srbiji će tako moći, direktno sa pozornice u Njujorku da čuju glasove operskih zvezda kao što su Svake subote na našoj „radijskoj sceni“ ponovo će nas zaintrigirati tragična sudbina Violete (15. januar), porodična drama Rigoleta (22. januar), borba Toske za svog voljenog (29. januar), političke intrige Simona Bokanegre (5. februar), komični svetovi Don Paskvalea (19. feburar) i Grofa od Orija (9. april), klasična tragedije Glukove Ifigenije (26. februar), magija čarobnice Armide (5. mart), borba sa savešću Borisa Godunova (12. mart), Lučijino ludilo (19. mart), kockarska strast u Pikovoj dami (26. marta), psihološki portret razorenog ljudskog bića u Voceku (16. april), tragična zamena identiteta u Trubaduru (30. april) i fantastični svet bogova i heroja u Rajnskom zlatu (2. april) i Valkiri (14. maj).

U proteklih 80 godina zvuci melodija sa pozornice Metropoliten opere ispunjavaju radijski etar širom sveta. Od 1931. godine do danas, uz pomoć privatnih sponzorstava i podrške ljubitelja opere, Metropoliten ispunjava jednostavan i plemenit cilj - približiti nezaboravna izvođenja što širem krugu slušalaca. Istorija ovog poduhvata počela je 1910. godine, kada je pionir radija Li De Forest napravio probni prenos dva čina Pučinijeve Toske. Tada se muzika sa scene Metropolitena čula do obližnjeg grada Njuarka u državi Nju Džersi, a danas u njoj uživaju ljubitelji opere iz svih krajeva sveta. Operske prenose iz Metropolitena tokom ove sezone preuzeće 300 stanica u SAD, kao i 40 stanica na drugim kontinentima.

Uz prenose predstava iz Metropoliten opere na talasima Drugog i Trećeg programa Radio Beograda imaćete priliku da čujete zanimljive intervjue sa pevačkim zvezdama i da učestvujete u jedinstvenoj atmosferi ovih događaja. Na taj način i slušaoci Radio Beograda postaće sastavni deo velike operske porodice koju Metropoliten opera stvara već osamdeset godina.

(MONDO)
http://www.mondo.rs/s195358/Kultura/Metr...ograd.html
Reply
#14
Radio Beograd 1 na 90.9Mhz sa Gobelje jel oduvek ima RDS ili je to od skorije urajdeno, bezveze sam primetio danas ide RDS kao i svuda pise Kopaonik samo im na reci stereo malo pobeglo slovo "o" .Meni se cini da RDS ranije nije bio ? Bosko help Smile
Reply
#15
Pre nekoliko meseci sam hvatao Beograd 1 na 90.9 sa RDS-om na jednoj poziciji u kući. Inače mi smeta Suva pl.
Reply
#16
Aha hvala, nisam uopste primetio do sada da ima pa pitam...
Reply
#17
Quote:Čuveni Studio 5 Radio Beograda više ne postoji
Zvuk čekića zamenio gitare
B. Grković | 25. 02. 2011. - 14:30h | Foto: K. Pajić, D. Milenković

Kad je diskografska kuća EMI najavila da će prodati „Ebi roud“, čuveni studio u kojem su „Bitlsi“ snimili skoro svu svoju muziku i istoimeni album, londonska javnost se pobunila jer je “Ebi roud“ postao simbol i deo kulture tog grada. Zatvaranje „petice“, studija Radio Beograda u kojem su nastale neke od najkvalitetnijih i najtiražnijih ploča ovdašnje muzičke kulture, prošlo je u potpunoj tišini. Upravo onako kako je i šta je ostalo u jednoj prostoriji na prvom spratu Doma inženjera u Kneza Miloša, gde je više od pola veka postojao.


[Image: 119688_repstudiopetdzoniibora-fotokamenk...1298581810]
Studio 5 bio je i mesto okupljanja i druženja muzičara: Džoni Štulić i Bora Đorđević (1990)

A gotovo da ne postoji muzičar, kompozitor, producent, pevač koji je ili i dalje nešto znači, a da bar nešto tu nije snimio. „Ekatarina Velika“, „Električni orgazam“, Bajaga, „Riblja čorba“, Kornelije Kovač, „S.A.R.S.“, Rambo Amadeus, narodnjaci, zabavnjaci... sve kvalitetno što je izašlo iz nekada moćne produkcijske kuće PGP RTB. „Petica“ nije bila za svakog. „Petica“ se morala zaslužiti. Pa i kad bi neko zaslužio status da bude u društu najboljih, moralo se ponekad čekati na svoj red. Pa i godinu dana.

Rambo Amadeus će reći: „Studio 5 je bio popularan zbog stare, analogne tehnike, svetskog standarda i kvaliteta, velike prostorije za slušanje, sa visokim plafonom, savjesnim i izvrsnim tehničarima i, naravno, zbog Saše Habića, rezidentnog producenta koji je znao dušu tom studiju i izvlačio iz njega čudo“.

A u drugoj polovini sedamdesetih godina, u Studio 5 stigla je MCI dvadesetčetvorokanalna mikseta na kakvoj se u tom trenutku snimalo i u Londonu. Ali stigli su i novi ljudi. Snimatelj Momčilo Petrović i producent Saša Habić.

[Image: 119690_repstudiopet2_f.jpg?ver=1298582012]
Poredili su ga sa londonskim "Ebi roudom"

- U Beogradu se tada snimalo na istoj opremi na kakvoj su snimali „Stonsi“, Bob Marli - priča Habić. Uz sve to, dodaje, Habić: „petica“ je imala najtačniju režiju, kontrolnu sobu, režiju kakvu je bilo teško naći i u londonskim studijima. Visine 4,5 metara sa 11,5 puta 13 metara. U prostoru sa tolikom kubaturom čuo se svaki ton“.

Ali nije samo ta tehnika doprinela da Studio 5 toliko postane značajan. Oni koji su radili i stvarali u njemu kažu da je to bilo mesto na koje su ljudi, pa makar u tom trenutku i nisu snimali, rado dolazili.

- Imaš studija iz kojih ljudi kad završe posao žele da pobegnu. Ovde su ljudi voleli da ostanu i posle termina. Imao je specifičnu atmosferu. To je kao dobra kafana u kojoj se nešto kreativno radi - priča Habić.

Do otvaranja bioskopa „Takvud“, Studio 5 zauzimao je ceo prvi sprat Doma inženjera i bio je toliko velik da je u njega mogao da stane simfonijski orkestar.

- On je imao svoj zvuk, ali je imao i svoje mesto u centru grada, svoju zgradu. Svako je mogao u njega da uđe kad je hteo. Kad odlaziš u studija koja su u zgradi Radio Beograda, moraš da pokažeš neku propusnicu, ali ovde ne. U njemu je uvek vladala frendli atmosfera - objašnjava Habić.

Da li je “petica” mogla da bude spasena? Možda, da je bila u nekoj drugoj zemlji. Britansko ministarstvo kulture je već pomenuti studio “Ebi roud” proglasila zdanjem od istorijskog značaja i bez dozvole vlade studio ne može da promeni izgled i namenu.

[Image: 119691_repstudiopet3_f.jpg?ver=1298582062]
"Galija" je poslednja snimala u ovom prostoru

Peca Popović, rok novinar, kaže da živimo u zemlji u kojoj i mnogo važnije stvari propadaju, pa i propadanje Studija 5 verovatno neće ostaviti nekakve velike posledice.

- I tehnologija snimanja se demokratizovala, tako da vam više ti veliki studiji nisu potrebni. Ali svaka država i kultura koja drži do sebe čuva kao spomenike zvučne zapise, a kako smo mi pobacali mnoge trake koje su nastale i u Studiju 5 i u drugim studijima, kako se prema zvučnim zapisima ovog naroda uopšte ne vodi računa, tako da ni na ovo ne treba gledati kao na veliku tragediju. Narod koji nema svoj originalni zvučni zapis živeće i dalje na „srpskoj poeziji“, odnosno poeziji laži - smatra Popović.

Ono što se može uraditi, kaže Popović, jeste da se stavi jedna ploča na zgradu.

- Ja mislim da je to kulturno dobro i ako ništa drugo, ako su ga već uništili, trebalo bi da stave jednu ploču na kojoj bi pisalo da je nekada tu bio studio u kojem su radili najvažniji muzučki umetnici druge Jugoslavije i umetnici iz sveta koji su tu dolazili - predlaže Popović.

I ko je kriv što više nema „petice“? Baš niko konkretno. Nijedan pojedinac, nijedna institucija. Ni RTS, ni PGP. Krivo je vreme. „Peticu“ je zadesilo isto ono što i većinu svetski poznatih studija u kojima je u drugoj polovini XX veka nastajala i snimana muzika. I Srbija jer je ovakva kakva je. Zvuk grupe „Galija“ poslednje je što je usnimljeno u „petici“. Zatim su 1. oktobra 2010. spušteni regleri. Zauvek.

Quote:Romantičarska priča

Mnogi nisu znali da se „petica“ zatvara. Za mene je sve to bilo jako tužno, ali ako se pogleda da je proteklih godina studio stalno bio prazan, to mi je nekako bilo gore. Vreme velikih studija je prošlo. Danas svako može da ga ima u svom stanu. A možda to sve više i nije ni važno, to je romantizam - priča Saša Habić, jedan od najznačajnijih muzičkih producenata iz Srbije.

Quote:Uvek bolji snimak

Studio 5 je imao neku svoju posebnu čaroliju. Uvek su bolji zvuci izlazili iz „petice“ nego iz drugih studija iako su neki imali bolju opremu. Ja nikad nisam shvatio zbog čega je to tako, ali davao je neku sigurnost. Kad si spreman i kad dođeš u „peticu“, ti si već imao jednu prednost jer si znao da ćeš biti dobar. Bilo je samo pitanje da li ćeš biti super ili manje super - priča Vladimir Janković Džet, koji je u ovom studiju snimao sa „Crnim biserima“ još od šezdesetih godina.

Quote:Tako je moralo biti

Uslovi poslovanja više nam nisu dozvoljavali takav luksuz. Mesečni troškovi za Studio 5 iznosili su 4.000 evra, a produktivnost nije bila takva da to može da se isplati. Pevači i grupe koji bi značili za diskografiju nisu ulazili u „peticu“. Koristili su je neki mladi muzičari koji svojim tiražima nisu mogli da je isplate. A na to što niko nije reagovao na zatvaranje, šta da vam kažem. Ovde mnogo kulturno značajnije stvari ne mogu da se zaštite, što bi bila „petica“ - priča Aleksandar Pilipenko, glavni i odgovorni urednik PGP RTS-a.

izvor: Blic
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#18
Quote:Čuveni Studio 5 Radio Beograda
Jedna mala greska...to nije bio studio Radio Beograda, vec PGP-a.
Studio 6 (takodje muzicki studio), koji se nalazi u suterenu zgrade Radio Beograda, u Hilandarskoj, pripada Radio Beogradu.


Bas sam se odskora setio Petice i pitao se da li to jos uvek postoji. To jeste srpski (ustvari - jugoslovenski) Abbey Road...svaki zid tog prostora bi imao mnogo toga da isprica.

Tuzno je to, ali tehnologija snimanja je potpuno promenjena i zbog toga je veoma neisplativo drzati "veliki" muzicki studio. Eto...nekada je bio potreban visekanalni magnetofon, veliki mikser i gomila "pratece" opreme (navodnike sam stavio jer ona je daleko od pratece - mikrofoni, efekti, procesori, monitorski zvucnici, slusalice...). Takve postavke su kostale 50.000-500.000 DEM...i jos mnogo vise. Da ne pominjem arhitektonsko prilagodjavanje prostora i kvalitetnu akusticku obradu.
Sada je to sve zamenila IT oprema - za "ozbiljniju" pricu dovoljno je uzeti audio interfejs sa vise ulaza (npr. M-Audio Project Mix), dva-tri mikrofona (ili vise ako se uzivo snimaju bubnjevi), monitorske zvucnike, akustiku prostora "srediti" piramidalnim sundjerima...a sve ostalo (snimanje, dinamicka i frekventna obrada, efektiranje, editing, miks, mastering) prepustiti softveru, najcesce piratskom. Sve je to super, pojednostavljeno je, jeftino, prakticno, dostupno skoro svakom, a uz malo truda i poznavanja tehnologije snimanja i produkcije dobijaju se veoma ozbiljni snimci...

Ali nema one carolije Sad
[Image: forum2.png]
Reply
#19
Quote:Укинута радио емисија „Атлантис“ због приче о Сребреници

Правда, 28.3.2011.

БЕ­О­ГРАД – Јед­на од култ­них еми­си­ја Ра­дио Бе­о­гра­да, „Атлан­тис“, ко­ја се осам го­ди­на ре­дов­но еми­то­ва­ла на Дру­гом про­гра­му на­ци­о­нал­ног ра­ди­ја, на­гло је ски­ну­та са про­гра­ма у пе­так, 25 мар­та, а ту од­лу­ку је аутор­ки Би­ља­ни Ђо­ро­вић са­оп­штио уред­ник Дру­гог про­гра­ма Ра­дио Бе­о­гра­да Ђор­ђе Ма­ла­вра­зић.


Би­ља­на Ђо­ро­вић за „Прав­ду“ ка­же да јој ни­је ја­сно због че­га је еми­си­ја, ко­ју је ра­ди­ла од 2003. го­ди­не и ко­ја је има­ла ве­ли­ку слу­ша­ност, уки­ну­та, али да сум­ња да је то учи­ње­но ка­да је те­ма по­ста­ла Сре­бре­ни­ца и све оно што се та­мо од­и­гра­ло 1995. го­ди­не.

– Ма­ла­вра­зић ми је са­мо са­оп­штио да се еми­си­ја ви­ше не еми­ту­је, а то­га да­на, у пе­так, гост је тре­ба­ло да ми бу­де про­фе­сор Вла­ди­мир Ај­да­чић. Ми смо се ба­ви­ли ра­зним ак­ту­ел­ним те­ма­ма из свих обла­сти жи­во­та. Ве­ру­јем да смо мно­ги­ма за­сме­та­ли ка­да смо не­ко­ли­ко еми­си­ја по­све­ти­ли Сре­бре­ни­ци, а гост је био про­фе­сор Хер­ман, аутор књи­ге „По­ли­ти­ка ге­но­ци­да“. Чу­ла сам да је и члан Про­грам­ског од­бо­ра РТС-а и функ­ци­о­нер ДС-а Дра­го­љуб Ми­ћу­но­вић на сед­ни­ца­ма са­ве­та од­бо­ра кри­ти­ко­вао „Атлан­тис“ тврдећи да се јед­но­стра­но ба­ви­мо те­ма­ма и да до­во­дим са­го­вор­ни­ке ко­ји за­сту­па­ју не­при­ме­ре­не ста­во­ве – ка­же Би­ља­на Ђо­ро­вић, и до­да­је да је исти­на очи­глед­но мно­ги­ма за­сме­та­ла.

Би­ља­ни Ђо­ро­вић је по­ну­ђе­но да осми­сли и пред­ло­жи уред­ни­штву но­ву еми­си­ју ко­ја би се еми­то­ва­ла уме­сто „Атлан­ти­са“ на Дру­гом про­гра­му Ра­дио Бе­о­гра­да.

С. М.

http://www.pravda.rs/2011/03/28/ukinuta-...rebrenici/
Reply
#20
Quote:RTS, 29.3.2011.

Koštunica protestuje zbog ukidanja emisije

Ukidanjem emisije "Atlantis" Drugog programa Radio Beograda, ponovo se vraćaju stara vremena jednoumlja i ukidanje svakog drugačijeg mišljenja, ocenio predsednik DSS-a Vojislav Koštunica.


Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica protestovao je zbog ukidanja emisije Drugog programa Radio Beograda Atlantis i ocenio da je reč o "otvorenoj represiji režima i ponovnom uvođenju moralno političke podobnosti u javni život".

"Vlast više ne može da izdrži da na javnom servisu postoji makar i jedna jedina emisija u kojoj se iznose kritički stavovi prema evroatlantskoj politici sadašnjeg režima", navodi se u izjavi Koštunice dostavljenoj agenciji Beta.

Koštunica je ocenio da se ukidanjem emisije "ponovo vraćaju stara vremena jednoumlja i ukidanja svakog drugačijeg mišljenja".

"Javnost treba najoštrije da osudi gašenje emisije koje već godinama postoji, bez obzira da li se slažemo ili ne sa idejama koje se iznose u toj emisiji. Ovo je pitanje elementarne medijske slobode i prava na slobodnu javnu reč. Ne treba čekati da se posle zatvaranja emisija počnu zatvarati i ljudi koji drugačije misle", naveo je predsednik DSS-a.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/...isije.html
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)