Beograd na vodi: urbanistički skandal, javnost i mediji ćute ili čak podržavaju
#1
Quote:БЕОГРАД
Визија „Београда на води” у обновљеном здању Београдске задруге

Једно од најлепших престоничких здања, палата у Карађорђевој улици у којој је било седиште првог српског осигуравајућег друштва, коначно ће бити обновљена и отворена у мају. – Два милиона евра за њено сређивање обезбедиће инвеститори из Уједињених Арапских Емирата, који ће улагати и у велики преображај десне обале Саве


[Image: zgrada-beogradske-zadruge-u-karadjordjevoj-48.jpg]
Зграда у Карађорђевој улици 48 биће преуређена после шест деценија (Фото З. Кршљанин)

Први пут после шест деценија, здање Београдске задруге у Карађорђевој улици 48 биће обновљено и отворено у мају. Део зграде, укупне површине око 5.000 квадратних метара, постаће центар посвећен пројекту „Београд на води”. Ту ће бити постављене макете које ће посетиоцима дочарати како ће изгледати Савски амфитеатар када, како се најављује, буде претворен у стамбено-пословну четврт.

Два милиона евра за обнову једног од најлепших здања које годинама пропада, јер до сада није било новца за санацију, обезбедио је „Игл хилс”, инвеститор из Уједињених Арапских Емирата, који ће уложити 3,1 милијарду долара у трансформацију десне савске обале и претворити је у „Београд на води”. Пројекат рестаурације фасаде, санације и реконструкције крова, столарије, браварије, олука и громобранских инсталација зграде задруге пре пет година су урадиле архитекте градског Завода за заштиту споменика културе Александра Шевић и Љиљана Конта, а дозволе су најзад обезбеђене.

– Обнова ће почети ускоро, чим од надлежних добијемо пријаву радова. Радиће се у три смене седам дана у недељи како би здање могло да буде отворено за јавност у мају – каже Срђан Рупар, директор пројекта „Београд на води”.

Грађевински „фејс лифтинг” неће смети да угрози аутентични спољашњи изглед Београдске задруге јер је зграда 1979. године проглашена спомеником културе од великог значаја. Изворни изглед здања у највећој мери је очуван до данас иако објекат није сређиван откако су после Другог светског рата таванске просторије преуређене. Кров годинама прокишњава, олуци не постоје, а подземне воде плаве подрум, због чега је у њему струја искључена.

И у таквом стању Београдска задруга је пленила лепотом у коју су Београђани и туристи могли да се увере захваљујући „Миксер фестивалу”. У време те манифестације здање је искоришћено као изложбени простор. Последња иницијатива за његову обнову стигла је пре две године после завршетка тог фестивала. Тада се Удружење инжењера Србије залагало за сређивање зграде, а годину дана пре њих град Београд је био спреман да издвоји 30 милиона евра за реконструкцију, што је била осмина вредности пројекта обнове. И сви претходни покушаји да се спречи пропадање Београдске задруге пропали су јер није било новца којим би се реализовали.

------------------------------------------------------

Куполе на крилима


Према пројекту архитеката Александре Шевић и Љиљане Конте, здање ће поново добити две куполе које су давно нестале, а биле су на крајевима крила према Херцеговачкој и Травничкој улици. Оне ће бити изграђене од дрвета и челика, истог облика као мале куполе на чеоној фасади. Дотрајалу скулптуру, такође на чеоној куполи, замениће нова од метала. Јарбол на централној куполи, који сада недостаје, биће поново постављен, а служиће и као громобран.

------------------------------------------------------

Здање старо 107 година


Зграда Београдске задруге, која је променила многобројне „станаре”, претрпела ратна разарања и успела да опстане, и данас важи за једну од најлепших грађевина у Београду. Саграђена је на некадашњем Тргу Мали пијац према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, у рекордном року (1905–1907). Тада је први пут у Београду у конструкцији објекта употребљен армирани бетон, а уличне фасаде су богато украшене и обрађене у вештачком камену. Пре неколико година корисник – предузеће „Геозавод” – иселио се из палате. Потом је додељена Министарству правде, које је од 2010. не користи. Исте године одлуком владе зграда је припала Правосудној академији, заштитнику грађана и поверенику за информације од јавног значаја.

------------------------------------------------------

Карађорђева улица – некад најотменија


Један од оснивача Београдске задруге 1882. године био је Лука Ћеловић Требињац (1854–1929). Осим трговачке вештине, хроничари му приписују највећу заслугу за претварање Карађорђеве улице у најотменији део града у првој половини 20. века. У њој је Ћеловић изградио блок прелепих зграда, попут хотела „Бристол”, парка који носи његово име, здања Београдске задруге, и све је поклонио Београдском универзитету. Његовим умећем задруга је у почетку функционисала као фонд за штедњу и помоћ ситним трговцима, занатлијама, а касније је проширила делатност на осигурање приватних и државних објеката. С временом постаје толико снажна да даје зајмове београдској општини и држави и отвара филијале у Скопљу и Солуну. Ћеловић је до смрти био председник Управног одбора Народне банке Србије.

Д. Мучибабић
објављено: 13.02.2014.

izvor: Politika

Hoće Geozavod da obnove za 2 meseca Stars Facepalm
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#2
Tako obnovljen će im potrajati taman koliko i ono radikalsko krečenje u Glavnoj ulici u Zemunu 1997. (je l' tada beše?)...nije im se ni mandat bio završio kad su fasade počele da otpadaju :D
Reply
#3
Не морају да отпадају фасаде. Обнављати било шта у Карађорђевој без измештања теретног саобраћаја и аутобуских станица је само бацање пара. Толика је загађеност да ће све бити као да није обновљено након месец дана.
Reply
#4
Par reči o "vođi projekta":
Quote:...Srđan Rupar je građevinski inženjer (hidrotehnički smer) i vlasnik privatne firme „Hidroplaning" iz Rakovice . Firma „Hidroplaning" d.o.o. ima 9 zaposlenih i prihod u 2012. u iznosu od 16, 9 miliona dinara i neto gubitak od 6,5 miliona.

Firma nema nikakve važnije reference, a nema ni internet prezentaciju, pa ne postoji mogućnost uvida u reference te firme. Svaka iole ozbiljnija firma obavezno ima sajt na koji sa ponosom istakne poslovne reference. Ovde to nije slučaj. Kao „koordinator projekta ispred Vlade" navodi se funkcioner SNS Aleksandar Karlovčan . Navedeno lice je (ili je bilo) vlasnik firmi "Sens marketing" i firmi „Merlin-doo" i „Merlin da-kar doo"- sve tri registrovane na istoj adresi- Tabanovačka 5. Firme „Merlin-doo" i „Merlin da-kar doo" se bave proizvodnjom boja, lakova i premaza. Firma „Sens marketing" je povezana sa Skaj plus televizijom, naslednicom Svet plus televizije, koju nazivaju SNS partijskom televizijom, kako nazivaju i televiziju Kopernikus, sa kojom je Skaj plus poslovno povezana (Autor na tom mestu upučuje na sledeće linkove: UNS: Uskoro startuje televizija Sky Telegraf o Bašanovićima, na klip na Youtube - Prslook 927. Ana Bekuta, Aleksandar Vucic, Hany, Zoran Bašanović... i na Blic: SNS zakupio TV stanicu ).

Dakle, kapitalni državni projekat od prvorazrednog značaja, vredan 8 milijardi dolara, vode dva neovlašćena i nekompetentna lica, osnovano sumnjamo. Zasad je očigledno da je Karlovčan kao vlasnik jedne televizije, zadužen za medijsko spinovanje, a Rupar kao građevinski inženjer zadužen za kvazistručno spinovanje. Zanimljivo je da je bilo najavljeno da njih dvojica imaju predavanje, odnosno promociju projekta „Beograd na vodi" u Inženjerskoj komori Srbije , ali su je oni otkazali (očigledno ih je neko upozorio da će biti, u stručnom pogledu, rastrgnuti od strane stručnjaka koji mogu prisustvovati toj promociji).

Naravno, ni jedan ni drugi nemaju nikakvog iskustva u radu na ovakvim projektima.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1173307
Reply
#5
Usled količine kritičkog osvrta na Beograd na vodi koja se može meriti u promilima, otvaram ovu temu kako bi se bar malo povećala doza javne rasprave na tu temu.

Prilažem dva teksta. Jedan napisan od strane stručnog lica (arhitekte).

http://www.srbijadanas.net/cenzurisani-t...d-na-vodi/

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/g..._id=286479

Neskrivena propaganda ovog projekta prisutna je na više medija. Neki menjaju scenografije svojih emisija, dok neki prave posebne emisije posvećene njegovim hvalospevima.
Reply
#6
Svideće mi se tema, bravo Marko.
Budi promena kakvu želiš da vidiš u svetu
Reply
#7
Pa pravi se kafana. I odavno zarasle šine su uklonjene, pa su ponovo zarasle na mestu gde su odložene. I uklonjena tribina stadiona. Eto. Sve to za sedam meseci.
Reply
#8
Inače scenografija jutarnjeg programa na javnom servisu, Tv Pink, je fenomenalna. Pogleda sa terase na "Navodni Beograd".
Reply
#9
Red zvaničnih aktuelnosti:
Uništavanje, pardon zidanje Beograda počinje početkom sledeće godine.

(B92 - Biz) Zidanje Beograda na vodi na proleće
[Image: HEwX2Ho.png]
Reply
#10
http://pescanik.net/2014/07/otvoreno-pis...-beograda/
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)