Srpsko tržište štampe
#11
Quote:ponedeljak 28.03.2011 | 17:27
Rodiću produžen pritvor
Izvor: Tanjug

Beograd -- Osnivaču listova "Kurir" i "Glas javnosti" Radisavu Rodiću danas je odlukom Višeg suda u Beogradu pritvor produžen za još dva meseca.


[Image: 571089194d90be99ed90c959259923_orig.jpg]
I dalje u zatvoru (Beta, arhiva)

Krivično vanpretresno veće je Rodiću produžilo pritvor zbog posebno teških okolnosti pod kojima je izvršio krivično delo i kazne koja je za to delo zaprećena.

Rodić je sa Višim tužilaštvom u Beogradu nedavno zaključio sporazum o priznanju krivice u zamenu za kaznu od dve godine zatvora i šest godina zabrane obavljanja delatnosti, pa mu je suđenje prekinuto.

Sud će taj sporazum razmatrati 5. aprila i, ukoliko ga prihvati, Rodiću neće biti suđeno, već će mu biti izrečena zatvorska kazna na koju se nagodio sa tužilaštvom.

Rodić je uhapšen 27. oktobra 2009. godine i u pritvoru je već godinu i pet meseci, a od toga je duže vreme bio na pritvorskom lečenju na Vojno-medicinskoj akademiji.

Sud je u petak na suđenju razdvojio postupak prema Rodićevom bivšem saradniku Vekomiru Jekniću, kome će suđenje naknadno biti zakazano.

Rodić i Jeknić su optuženi da su uzeli kredit od Komercijalne banke od 22 miliona dinara koji nisu vratili.

Rodić je na početku suđenja odbacio sve navode optužnice, tvrdeći da je ceo postupak protiv njega iniciran i dirigovan od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

On je tada istakao da je godinama na čelu "Glasa" i "Kurira" i da prilikom određivanja uređivačke politike nije bio spreman da podlegne pritiscima pojedinih političara i tajkuna i drugih, koji nisu želeli da se mediji bave kritičkim analizama njihovog delovanja na javnoj sceni.

izvor: B92
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#12
Quote:utorak 5.04.2011 | 15:34
Radisav Rodić priznao krivicu
Izvor: Beta

Beograd -- Viši sud u Beogradu je prihvatio sporazum o priznanju krivice koji je sa tužilaštvom sklopio pokretač listova "Kurir" i "Glas javnosti" Radisav Rodić.


[Image: 10810310194d9b1ec33f1b4107509988_368x276.jpg]
Radisav Rodić (slobodnaevropa.org)

Rodić će u zamenu za priznanje krivice biti osuđen na dve godine zatvora i isplatiti 49 miliona dinara oštećenoj "Komercijalnoj banci".

"Sve mi je jasno", kratko je rekao Rodić na ročištu po sporazumu o priznanju krivice, koji je sa tužilaštvom sklopio 24. marta, a danas se odrekao prava na suđenje i prava da uloži žalbu.

Rodiću će, po sporazumu, biti izrečena i mera zabrane obavljanja delatnosti u periodu od šest godina, a tužilaštvo je odustalo od ostalih optužbi protiv Rodića.

Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da će, ako se "Komercijalna banka" ne bude žalila na rešenje suda o prihvatanju sporazuma, ročište na kojem će biti izrečena presuda najverovatnije zakazati sledeće nedelje, a na tom ročištu biće saopštena i odluka suda o predlogu odbrane da Rodiću bude ukinut pritvor.

Rodić je optužen da "Komercijalnoj banci" nije vratio kredit od 22 miliona dinara.

Rodić je priznao krivično delo produžene zloupotrebe službenog položaja.

Postupak protiv Rodića ranije je razdvojen od postupka protiv drugooptuženog Vekomira Joksimovića.

Rodić, koji je u pritvoru od hapšenja 27. oktobra 2009. godine, i Vekomir Joksimović, optuženi su da su korišćenjem lažne dokumentacije podigli kredit od 22 miliona dinara kod Komercijalne banke, koji nisu vratili.

Policija je u januaru 2010. godine podnela dopunu krivične prijave protiv Rodića i još troje osumnjičenih da su oštetili budžet Srbije i više preduzeća i banaka za gotovo milijardu dinara.

izvor: B92
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#13
Quote:„Novosti“ uvek sa svojim narodom
V. TALOVIĆ - I. LOVRIĆ | 06. april 2011. 20:58

Štampanjem 20.000 broja „Večernjih novosti“ naš list ispisao istoriju dugu 57 godina. Od prvog broja 1953. godine, do danas, odštampano 5,2 milijarde primeraka


[Image: dru-novosti-prvibroj.jpg]
Prvi broj "Večernjih Novosti"

KADA je tačno pre 57 godina, 6 meseci i 9 dana, iz starih rotacionih mašina izašao prvi broj "Večernjih novosti", malo je ko mogao da poveruje da će prvi "bulevarski list" biti začetnik nove ere u srpskom i jugoslovenskom novinarstvu. Još vruć od štampe, drugačijeg formata i sadržaja, prvi "večernjak" se pojavio na ulicama glavog grada, negde u sumrak 16. oktobra 1953. godine, u jeku tršćanske krize, koja je ozbiljno pretila da uzdrma zemlju.

Ideja o pokretanju lista "Večernje novosti" potekla je od poznatog novinara, publiciste i istoričara Vladimira Dedijera. U to vreme glavni urednik "Borbe", Dedijer je spontano sugerisao svojim saradnicima koji su, zbog događaja u Trstu, pripremali vanredno izdanje lista, pokretanje novog koji bi izlazio po podne i objavljivao sveže, kratke vesti sa dosta fotografija i krupnih naslova.

Rođen u jednom dahu, list je dobio ime "Večernje novosti" i svog prvog urednika, Slobodana Glumca, novinara čije slojevito delovanje nije moguće obuhvatiti jednim pogledom, ni osvetliti jednim snopom prodornih zraka. Novinarstvo je shvatao kao delovanje iz drugog plana. Tome je učio i mlađe kolege da novinarstvo bude "legura plemenitih sastojaka dara, intuicije, iskustva, postojane etike i osećanja mere".

Govorio je: "Novinar je hroničar današnjeg dana koji, pišući o ljudima i događajima, o težnjama i željama, radostima i mukama, verno izražava jednu stvarnost. Tako vernu da generacije koje dolaze mogu da razumeju i ljude prošlog vremena. To je veliki zadatak, pun rizika: to je rizik svakog sata, svakog napisanog retka, rizik koji se krije u svakoj reči koji novinar slaže u smisao, u slike, u nagoveštaje koji obuzimaju čitaoca, njegov razum i osećanja. Zbog svega toga, novinar nikad ne pomišlja da radi nešto drugo, lakše, lagodnije, što nosi manje muke, što donosi manje ožiljaka."

Tiraž prvog broja, koji je potpisao Glumac, bio je 14.501 primerak. Imao je samo osam strana. Na ulice su ga izneli kolporteri najavljujući aktuelne naslove i uzvikujući: "Večernje novosti!"

Prvi "bulevarac" koji nije imao ambiciju da se nametne ozbiljnošću karakterističnom za ondašnje državne i partijske novine, pojavio se u prelomnom, za duh izazovnom i opasnom vremenu, rizičnom za svaku slobodniju i ličniju misao. Ali, bilo je to doba stvaralačkih izazova, doba hrabrih i darovitih, odlučnih novinara i urednika. Mali format, nov prelom lista, življe stranice, senzacionalistički naslovi, kratke informacije, blaže ideološko propovedništvo i orijentacija na životne priče postali su obrazac nove žurnalističke profesije.

Od tog kasnog popodneva do danas, "Novosti" su, služeći opštem i nacionalnom interesu, čitaocu uručile gotovo 5,2 milijarde primeraka.

Prošlo je mnogo vremena, svet se izmenio, a deviza "brzo, kratko, jasno", koja je bila siže novinarskog koncepta, postala je imperativ modernog novinarstva u našoj zemlji.

Quote:Čestitke Novostima za jubilej možete pogledati OVDE

Dopisnike je smatrao stubom tiraža i ugleda lista, kulturu ne manje važnom od politike. Isticao je "birokratija voli čedne novine, e, pa mi nećemo da budemo čedni, hoćemo da zavirimo pod tepih, da čujemo šta se odlučuje iza zatvorenih vrata, da otkrijemo ko je kriv za jaz između normi i prakse. To je istraživanje opasno, kao lov u prašumi".

"Večernje novosti" su danas moćna, stabilna, moderno opremljena medijska kuća. Poverenje koje iz dana u dan dobijaju od svojih čitalaca nagrada su realizmu i objektivnosti kojom pokrivaju i sagledavaju život.

Quote:Stalne novine

* Prvi strip - "Porodica Tarana", objavljen nekoliko dana posle smrti njegovog autora Dž. M. Mansa, 3. septemabra 1954.

* Prvi feljton od devet nastavaka o venčanju princa Monaka Renijea i filmske dive Grejs Keli, objavljen u januaru 1956.

* Prva nagradna igra "Sto nagrada" lansirana je 8. oktobra 1956.

* Prvi TRN ("Tako reći nezvanično") objavljen 16. februara 1959.

* Prve ilustrovane srednje strane sa obnaženim lepoticama, novitet u žurnalistici, pojavile se 12. oktobra 1959.

* Prvo beogradsko izdanje osvanulo marta 1964.

* Prvi "Najplemenitiji podvig" održan 26. septembra 1963.

Quote:PET PUTA OKO PLANETE

* Kada bi se roto-hartija utrošena za štampanje našeg lista rasprostrla u punoj dužini, bio bi to put od osam milijardi metara.
* Kada bi se svi primerci "Novosti" poređali jedan do drugog, pet puta bi se obavila Zemljina kugla.
* Kada bi se sve stranice naših novina naslagali jednu na drugu, bile bi to stepenice kojima bismo se popeli na Mars.
* Kada bi se svi odštampani primerci utovarili u železničke vagone, bio bi potreban džinovski voz koji bi zauzeo prugu Beograd
- Bar i dalje, kroz Jadransko more, sve do Barija.

Quote:REKORDNI TIRAŽI

NA prvu godišnjicu lista, oktobra 1954. godine, tiraž je iznosio 40.483 primerka.

Iz godine u godinu tiraž je rastao. Tako je prosečni tiraž u leto 1963. godine od oko 150.000 narastao u dane posle zemljotresa u Skoplju na 216.551 primerak. Posle ubistva predsednika SAD, Dž. F. Kenedija "Novosti" su štampane u tiražu od 356.626 primeraka.

U vreme četvrtog plenuma CK SKJ, kad je smenjen Ranković, popeo se na 412.910 primeraka. Zahvaljujući izveštajima o okupaciji Čehoslovačke 1968. godine, tiraž je dostigao rekordnih - 494.845 primeraka.

Tiražni rekordi postignuti su u broju za Novu 1971. godinu (722.477 primeraka). U danu posle smrti Josipa Broza Tita "Novosti" su štampane u 1.030.150 primeraka.

Najtiražnija godina bila je 1987. sa prosečnim tiražom od 407.000 primeraka

Quote:JOSIP BROZ JE TRAŽIO DA SE GLAVNI UREDNICI LIČNO IZJASNE ZAŠTO NIJE OBJAVLJEN INTERVJU SA ŽUKOVIM

BITKA ZA SLOBODU JAVNE REČI

PIŠE: MIRKO STAMENKOVIĆ, GLAVNI UREDNIK 1969-1972.


[Image: novosti-stamenkovic.jpg]

Bio je to period uzleta. I snažnih nasrtaja na "Novosti".

U postojećoj konstelaciji "partijske Borbe" i "građanske Politike", ali i sve dominantnije i "zavisnije" uloge "republičkih dnevnika", jednom su se našle i "Novosti". List sa očiglednom namerom afirmacije slobode javne reči. Naravno, poštujući tadašnju ideološku potku, na kojoj su počivali i društvo i država.

Tiraž nezamisliv. Građen na kreativnosti snažnog, homogenog, visokoprofesionalnog i hrabrog tima. Sa razgranatom mrežom dopisnika, maltene iz svakog mesta tadašnje Jugoslavije.

Kolumnisti - Đurić, Milić, Grizelj. Veliki majstori harmonične kompozicije tekstova koji zadovoljavaju interes svih socijalnih grupa - Marinković, Borovnjak, Rašić. Mlada garda koja je tražila svoje mesto i osvajala prostor u listu - Vukotić, Kesar. I osamdesetak drugih, čiji je doprinos bio podjednako važan kao i onih zbog čijih imena su "Novosti" postale nezaobilazne kod tadašnje političke elite, ali i podjednako tražene od strane najšire čitalačke publike.

A u državi ključa. Nacionalizam narasta, a republike prerastaju u ono što su kasnije postale.

Javni tužilac u Zagrebu zabranjuje "Novosti" zbog karikature.

Josip Broz traži lično izjašnjenje glavnog urednika zašto nije objavljen intervju sa sovjetskim maršalom Žukovom, za koji i danas sumnjam da je njegov, jer su i pitanja i odgovori stigli iz Moskve!

Stane Dolanc, tadašnji drugi čovek u državi, stavlja na dnevni red najužeg partijskog tela besmislenu vest da je Sofija Loren Brozu poklonila bika?! Srećom, jedan od prisutnih se setio da je isto to "Borba" objavila dva dana ranije.

U punom procvatu "maspokreta u Hrvatskoj", počinje da izlazi latinično izdanje "Novosti" iz Zagreba. Celog prepodneva radnici "Borbine" štamparije nisu hteli da uđu u zgradu, jer im je rečeno da ni po koju cenu ne smeju da štampaju "Novosti". A oni - ni po koju cenu nisu hteli ni latiničnu "Borbu" da slažu i štampaju.

I kada su paketi sa latiničnim izdanjem bili u vagonima na zagrebačkoj železničkoj stanici, iz "Vjesnika" je stigla teleprinterska depeša - ne šaljite list na naše kioske. Naredba je potekla lično od Mike Tripala i trajala do pada "maspokreta"!

I najzad, 7. novembar 1972. godine - moja ostavka na mesto glavnog urednika. Povod - nisam prihvatio da lažno svedočim da mi je neko iz CK SK Srbije rekao da izbacim neke rečenice u govoru Josipa Broza, inače objavljenog skoro godinu dana ranije!

I tada, i danas, u ušima mi odzvanjaju reči Vladimira Dedijera, jednog od mnogih direktora "Borbe": "Sloboda se ne poklanja, ona se osvaja - korak po korak. U novinama pogotovo!"

Za "Novosti" je uvek vredelo žrvovati se.

Quote:VODIO SAM LIST U VREME KADA SE SK SSRNJ ODREKLA OSNIVAČKIH PRAVA NAD „NOVOSTIMA“

SVAKI PROPUST - POLITIČKI

PIŠE:JOVAN JAUKOVIĆ, GLAVNI UREDNIK 1972-1973.


[Image: novosti-jaukovic.jpg]

VREMENSKO razdoblje od novembra 1972. do kraja sedamdeset treće, bilo je, svakako, jedno od najtežih u dugoj istoriji "Večernjih novosti". Bilo je to vreme osuda liberala u Srbiji. Glavni i odgovorni urednik lista podneo je ostavku, list je ostao bez osnivača, a žestoki napadi i kritike pljuštali su sa svih strana - spolja, ali isto tako žestoko i u samoj kući.

Eto, u takvim okolnostima određen sam da vršim dužnost glavnog i odgovornog urednika. Pred celu redakciju postavilo se nekoliko najvažnijih zadataka: da se sačuvaju list i veliki tiraž koji je tada imao; da se sačuva poverenje čitalaca i da se sačuvaju od progona novinarski kadrovi. Zahvaljujući jedinstvu u redakciji i velikoj ljubavi svakog pojedinca prema listu, a pre svega velikom poverenju mnogobrojnih čitalaca - uglavnom mladih ljudi, intelektualaca i radnika, "Novosti" su časno i uspešno prebrodile sve teškoće.

U to vreme naš osnivač, Savezna konferencija SSRNJ odrekla se osnivačkih prava lista "Novosti". Republička konferencija SSRNS nije nas prihvatila. Imala je svoj list "Politiku". Ostao nam je Beograd i njegov Socijalistički savez. Nepravedno bi bilo ne istaći podršku koju smo imali u Beogradu i Gradskoj konferenciji SSRN, a posebno kod Branka Pešića i Petra Đokovića, tada predsednika Gradske konferencije. Zbog te podrške bilo je napadano i gradsko rukovodstvo, a i mi u "Novostima".

Ne mogu da ne kažem da su ljudima u "Novostima" najteže padali napadi i kritike iz same kuće. Partijska organizacija NIP "Borba" održavala je u nastavcima maratonske sastanke, na kojima se često nisu birala ni sredstva da se napadne list, a ni kvalifikacije pojedinih novinara "Novosti". Od svakog i najmanjeg propusta u listu pravio se politički problem.

Quote:PREDVODIO SAM REDAKCIJU U VREME KADA NIJE BILO PROTEKCIJE I NEPOTIZMA

OTIŠAO PRE GUJA I DEMONA

PIŠE: ŽIVKO MILIĆ, GLAVNI UREDNIK 1973-1976.


[Image: novoti-milic.jpg]

Danas, kada je u modi da unuk drži u krilu dedu i priča mu bez gusala kako je negda bilo, evo prilike da ukratko, u skladu sa osnovnom devizom "Večernjih novosti", osvetlim lepšu stranu mog kratkog urednikovanja u tom najtiražnijem jugoslovenskom listu. Povod je proslava, a ne komemoracija, pa nikakva kuknjava i džangrizavost nisu uputni.

Dakle, postavljen sam za glavnog urednika iz sastava redakcije, što je bio slučaj i s mojim prethodnicima. I sama redakcija je popunjavana konkursima i obučavana u novinarskim školama "Večernjih novosti", a da se u taj izbor nikada nisu mešale kadrovske partijske ili državne instance. Nije, dakle, bilo protekcije i nepotizma, ali bilo je diskriminacije: nijedna žena nije bila postavljena za glavnog urednika, što je, naravno, bila negacija principa tadašnjeg društva.

Naša zemlja je u to vreme bila manje-više prihvaćena od velikih sila Istoka i Zapada, prebolela mnoge unutrašnje krize, ali je mnogo guja i demona hiberniralo u njenim nedrima, a osećale su se i neke tektonske promene u međurepubličkim odnosima, što nije slutilo na dobro. "Večernje novosti", koje su se prodavale u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj, i imale izdanja s posebnim stranicama lokalnih informacija, bile su izlagane kritici i pritiscima, što je glavnom uredniku, a i redakciji, otežavalo posao.

Još teže mu je bilo da vodi redakciju u kojoj su uglavnom radili vispreni, talentovani novinari, a mnogi sa ambicijama da sednu na njegovo mesto.

Glavni urednik je bio "mala riba". Mesečne plate su se verifikovale na redakcijskim sastancima, što bi se reklo u plenumu. Bile su to prave agore i berze utvrđivanja vrednosti novinara, urednika i svih drugih službenika. Toj verifikaciji prethodila je borba za prostor u listu između novinara rubrika, i glavni urednik nije uvek imao poslednju reč. Da ne spominjem da su isto tako tekle rasprave o utvrđivanju redosleda na stambenim listama, za stanove koje smo kupovali od zarađenog novca. Možda je i to bio stimulans za dobar rad, pa smo po tiražu tukli sve vodeće listove u Federaciji.

Za uspeh "Večernjih novosti" nisu bili zaslužni samo takmičarska strast i ljubav s kojom smo radili, nego bliskost i razumljivost naših tekstova i tema običnom svetu, čemu je naročito doprinela brojna dopisnička mreža. Bili smo, jednom rečju, popularni narodni list. Od mnogih odličnih novinara pomenuo bih nekoliko imena onih koji su bili osmeh i podsmeh svakog našeg izdanja - Jocu Hadži-Kostića, karikaturiste Koraksića, Guzinu i Petričića.

U "Večernjim novostima" su gostovale i posećivale ih stotine političara, umetnika, a i stranih ličnosti (da pomenem samo slavnog fudbalera Pelea, šahistu Karpova, reditelja Kopolu, čuvenog glumca Mišela Pikolija i mnoge druge).

Na kraju, otišao sam iz "Večernjih novosti" odlukom osnivača, koji je predložio da budem dopisnik iz Pariza. Rekao sam: Hvala, neću, ne govorim dovoljno dobro francuski! Ispostavilo se da sam imao sreće što sam koju deceniju kasnije, na vreme, otišao iz novinarstva, pa nisam bio deo pakla koji je usledio kada su se iz hibernacije probudile guje i demoni - ni kao novinar, ni kao čovek.

Quote:PRVI SMO OBJAVILI INFORMACIJU DA JE KURT VALDHAJM, BIVŠI GENERALNI SEKRETAR UN, BIO NACISTIČKI OFICIR

PRETNJA ZABRANOM I HAPŠENJEM

PIŠE: ILIJA BOROVNJAK, GLAVNI UREDNIK 1984-1987.


[Image: novosti-borovnjak.jpg]

Kada su "Novosti", prve u svetu, objavile informaciju da je bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija i tadašnji predsednik Republike Austrije za vreme Drugog svetskog rata bio nacistički oficir i učestvovao u deportaciji stanovništva u Bosni, kao da se na svetskom medijskom prostoru dogodila eksplozija.

Svi vodeći svetski listovi, radio i TV stanice prenele su ovu vest, a Si-En-En je kao ilustraciju preko celog ekrana objavio prvu stranu našeg lista. Kada sam uveče došao kući, javila mi se sekretarica Lazara Mojsova, tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ, i usplahireno mi saopštila da me "celo popodne tražio drug predsednik". Znao sam odmah da se ni "Novostima" ni meni ne piše dobro. Znao sam takođe da je Valdhajm svojevremeno snažno lobirao kada je Lazar Mojsov biran za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Očigledno ljut, Mojsov je, doduše pomalo diplomatski, rekao da smo napravili ozbiljnu političku grešku, da će to loše odjeknuti u Ujedinjenim nacijama, da može uticati na odnose sa susednom Austrijom, da će negativne posledice pasti na celu zemlju i njen ugled u svetu, i tako dalje i tome slično. Zaključak: nemojte više na tu temu ni redak.

Odbio sam da mu to obećam. Rekao sam da imamo dokumenta i fotografije kao nepobitne dokaze i da ćemo verovatno već sutra nastaviti.

- Poslušajte me kao bivšeg direktora "Borbe" ako nećete kao predsednika - rekao je na kraju.

Nije prošlo ni pola sata a javio se tadašnji generalni sekretar Predsedništva SFRJ Muhamed Berberović i bez imalo diplomatskog šlifa osuo paljbu:

- Pa, čoveče, jeste li vi normalni?! Odmah prekinite dalje objavljivanje, inače...

- Šta inače? - pitao sam već istanjenih nerava.

- "Novosti" će biti zabranjene, a ti - kao neodgovorni glavni urednik - bićeš uhapšen.

- Vest o Valdhajmovoj tamnoj prošlosti objavilo je 326 svetskih listova, a ako me uhapsite, ili ne daj bože zabranite "Novosti", objaviće najmanje 500 medija u svetu - izrecitovao sam bez daha.

On zalupi slušalicu. A mi sutradan nastavismo.

Quote:KOLEKTIVNI NAPOR REDAKCIJE „NOVOSTI“ DA USAVRŠI VEST

DUGOVEČNA FORMULA

PIŠE: RADE BRAJOVIĆ, GLAVNI UREDNIK 1987-1998.


[Image: novosti-brajovic.jpg]

Kolektivni napor da usavršimo vesti, označen početnom formulom "brzo-kratko-jasno", bio je dominantna preokupacija generacije koju sam uređivački predvodio gotovo 12 godina.

Svaki novinar kad se u redakciju "vrati sa zadatka", prvo je, ne svog, već urednika vesti, upoznao šta ima u bloku, pa tek potom dobio vizu da piše, naravno prvo vest, ako ima pravu, a zatim za svoju rubriku. Ovakav postupak pokazuje koliko su u "Novostima" vesti bile dominantne, što potvrđuje i sistem nagrađivanja, po kome je autor prave vesti dobijao više poena i od najobimnije rubrike. Vesti su, zato, brzo narastale, bubrile, umnožavale se i sa udarne, treće strane širile se ka stupcima gotovo svih strana u prvom delu lista. Natopile su "Novosti" upadljivom profesionalnom bojom.

Da vesti u "Novostima" nisu bile takve i tako tretirane, u svemu dominantne, celina lista ne bi se razvijala na pretpostavljeni način. Vesti su, naime, podsticale pisanje komentara, nastavljale se u rubrikama, "temama dana", reportažama i fotoreportažama. Prelivale su se u ceo list i ulivale u najveći tiraž, ali i u razvoj, stabilnost, školu "Novosti", druga izdanja.

Logičan put je bio tiražna dominacija u Jugoslaviji. Razvili smo široku mrežu od više stotina dopisnika u zemlji i desetine stalnih u svetu, što je podstaklo pokretanje dodataka, nedeljnika i mesečnika, i dnevnih "Evropskih novosti". Razvijala se i profesionalna škola "Novosti", i formalno institucionalizovana. Postali smo najmoćniji informativni činilac i osvojili najveći epitet - narodne novine. Uzdigli smo se do vrhova, što je, posebno devedesetih izazivalo podozrenje političara, pa su usledili udarci. Najteži je bio blokada isporuke roto-papira iz "Matroza", pa smo mesecima štampali simbolične tiraže od desetak hiljada, samo da se ne bismo ugasili. A kad smo i taj udar izdržali, vratila se proverena moć. Rastao je i uticaj na društvene, kulturne ali i političke tokove, u vremenima raspada Jugoslavije. U takvim okolnostima obnovili su se udari na "Novosti". Pripisivali su nam i političku misiju. Odgovarali smo i na takve udarce - istinom. I opet brzo rasli.

Početna formula iz vremena velikog Slobodana Glumca, "brzo, kratko, jasno" postala je dugovečna.

Quote:RAT JE STIGAO U NAJGOREM TRENUTKU, ALI SU „NOVOSTI“ OPSTALE

PORAZ JE NAŠA POBEDA

PIŠE: PERO SIMIĆ, GLAVNI UREDNIK 1998-2000.


[Image: novosti-simic.jpg]

Kratko vreme, koliko sam se nalazio na čelu "Novosti", od početka novembra 1998. do marta 2000, letelo je filmskom brzinom.

Klinton i Olbrajtova tražili su povod da zamrače nebo nad Srbijom, Vilijam Voker je u Račku aranžirao alibi za bombardovanje SR Jugoslavije, jedna beogradska novinska agencija je na tu vest u svoj generalni servis uključila i Kosovo-pres, agenciju separatističke vlade Bujara Bukošija.

Rat nam je stigao u najgorem trenutku. Prvi put posle tri-četiri godine, "Večernje novosti" i gotovo sva naša revijalna izdanja beležila su krajem 1998. i početkom 1999. tiražnu ekspanziju, finansijski oporavak od krize u koju smo zapali zbog nesmotrenog ulaska u velike investicije u izgradnji samostalne prodajne mreže... Samo za tri meseca, negativni saldo poslovanja sa 14,8 smanjen je na 5,9 miliona dinara, a poslednjeg petka pred agresiju tiraž "Večernjih novosti" dostigao je 300.003 primerka.

Za vreme agresije registrovali smo, a preko Radio Novosti često i najavljivali, svaki smrtonosni "milosrdni" juriš na Srbiju. I paralelno, čini mi se prilično uspešno, medijski rat sa g. Džejmijem Šejom. Štampali vanredne i specijalne brojeve "Novosti" na srpskom i engleskom jeziku, evropsko izdanje pretvorili maltene u foto-novine, izdavali knjige, kasete i kompakt-diskove...

Kada su bombe stale, nastavili smo ono što smo započeli novembra 1998, da "Novosti" profilišemo kao slobodne novine. Ni režimske, ni opozicione, već svoje, ekonomski nezavisne i od domaćih i od stranih danajskih darova. Opoziciju time nismo zadovoljili, a od vlasti smo dobili etiketu da smo "strani plaćenici". I pre nego što su nas sklonili, znali smo da je ono što smo pokušali da uradimo nemoguća misija u Srbiji, ali da vredi pokušati.

Taj poraz je jedina naša pobeda.

izvor: V. Novosti

Zbog dužine teksta sam stavio u spoiler.
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#14
„Novosti uvek sa svojim narodom“ - malo sutra, pre će biti „Novosti uvek uz režim“.
Reply
#15
Quote:Italijani traze rat protiv Jugoslavije
Quote:Skandali Petra Karadjordjevica

Novosti su majka svih senzacionalistickih i potpaljivackih medija...pravi primer kafanskog novinarstva od prvog dana. Naravno, uvek duboko u rezimskoj zadnjici.
Reply
#16
(07. Apr 2011, 14:18)AcaRadio Wrote: Novosti su majka svih senzacionalistickih i potpaljivackih medija

Dade mi odličan šlagvort Smile . Poslednji primer za ovo*:

Quote:Ninković u Crvenoj zvezdi!
Novosti online | 07. april 2011. 13:06

Fudbaler Dinama iz Kijeva za sada neće zaigrati u crveno-belom dresu, već je dobio člansku kartu kluba iz Ljutice Bogdana

[Image: sp-ninkovic.jpg]
Miloš Ninković

Reprezentativac Srbije Miloš Ninković je u sredu iz lože „Marakane“ gledao revanš meč polufinala Kupa Srbije Crvena zvezda – Partizan, a gostovanje na našem najvećem stadionu je iskoristio da postao član crveno-belih!

Fudbaler Dinama iz Kijeva je potpisao pristupnicu i dobio člansku kartu Crvene zvezde, a da li će mu se želja da obuče crveno-beli dres ispuniti pokazaće vreme.

Spekulisalo se da bi Ninković već ove sezone mogao da pojača Crvenu zvezdu, ali to su bile najave bez osnova.

izvor: V. Novosti

To mogu samo Novosti

*
Poslednjih mesec dana se priča o mogućem prelasku Ninkovića u Zvezdu. I sad stave ovakav naslov Facepalm
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#17
Quote:четвртак, 07. апр 2011, 19:25 -> 20:51
Јубилеј "Вечерњих новости"

"Вечерње новости" обележавају јубилеј - 20.000. број. Тираж од 200.000 распродат је већ у преподневним сатима. За 58 година постојања, школу "Новости" прошла су многа данас значајна новинарска имена.


Јубиларни, 20.000. број ''Вечерњих новости'' појавио се на киосцима широм Србије, а од првог броја који је изашао 16. октобра 1953. године до данас читаоцима је уручено 5,2 милијарде примерака тог дневног листа.

Тираж од 200.000 распродат је већ у преподневним сатима. За 58 година постојања, школу "Новости" прошла су многа данас значајна новинарска имена.

Вечерње новости почеле су да излазе октобра 1953. године, као ванредно вечерње издање тадашњег матичног издања "Борбе", у време кризе између тадашње Југославије и Италије због Трста.

Новинар и пиблициста Владимир Дедијер, који је у то време био главни уредник "Борбе", сугерисао је својим сарадницима који су, због догађаја у Трсту, припремали ванредно издање листа, покретање новог који би излазио после подне и објављивао свеже, кратке вести са доста фотографија и крупних наслова.

"Неки нам замерају то што смо остали просрпски или пропатриотске новине, ја мислим да се тиме можемо поносити, тиме нисмо ништа мање модерни, ништа мање проевропски оријентисани. То су свакако неке карактерне особине Новости по којима се разликују и препознају", рекао је генерални директор и главни уредник Компаније Новости Манојло Вукотић.

Према његовим речима, "Новости" не подлежу модним хитовима, интернет варијантама, ријалити шоу-програмима и малограђанштини која влада у Србији.

Први главни уредник, првог југословенског "вечерњака" био је Слободан Глумац, а тираж првог броја био је 14.501 примерак и имао је само осам страна.

"Вечерње новости" су данас моћна, стабилна, модерно опремљена медијска кућа која, уз матични лист "Вечерње новости", има још девет издања, медју којима су два дневника - "Европске новости" и најстарији спортски дневник на Балкану - "Спорт", подсећа се у саопштењу.

izvor: RTS
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#18
Quote:Неки нам замерају то што смо остали просрпски или пропатриотске новине
Sada prosrpski, a svojevremeno komunjarski Mr Green ...isto kao i njihovi citaoci - sve bivse okorele komunjare transformisane u turbo Srbende.

Brzo, kratko, jaDno.
Reply
#19
Quote:Agencija za privredne registre
U Srbiji postoji 1.031 javno glasilo
Tanjug | 11. 04. 2011. - 10:40h

U Srbiji je do 5. aprila ove godine registrovano 109 televizijskih programa, 213 radio programa i 578 novina, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre.


U Registru javnih glasila upisano je i 104 internet javnih glasila i sedam ostalih vrsta glasila koja rečju, slikom i zvukom prenose informacije.

Ako se posmatraju samo novine, po dinamici izlaženja, registrovano je 20 dnevnih novina, 92 nedeljnika, 217 mesečnih, 43 polumesečnih, odnosno dvonedeljnih, 78 dvomesečnih, 83 kvartalnih, odnosno tromesečnih novina, deset polugodišnjih, 18 godišnjih i 17 ostalih vrsta novina.

Ukupno, u Registru javnih glasila upisano je 1.031 glasilo.

izvor: Blic
[Image: mzAebF3.gif]
Reply
#20
Quote:Za Vaskrs dvobroji i trobroji dnevnih novina
Beta | 21. 04. 2011. - 13:10h

Dnevne novine u Srbiji za uskršnje praznike izaći će kao dvobroji i trobroji.


Dnevni listovi "Politika", "Večernje novosti", "Kurir", "Alo" i "Blic" izaći će kao dvobroji u subotu, 23. aprila, dok će listovi "Danas" i "Pres" izaći kao trobroji.

Hrišćani ove godine slave Uskrs 24. aprila.

izvor: Blic
[Image: mzAebF3.gif]
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)